Значење и употреба
Како се реч користи
бити жив; одржавати у себи живот (храном и сл.). – Волим живети. Живео је на млеку.
Волим живети
бити, постојати. – У томе селу живео један човек.
У томе селу живео један човек
пребивати у одређеном месту; претежно боравити негде: ~ у Црној Гори; ~ у великој соби.
проводити живот радећи, издржавати се од нечега: ~ од трговине, ~ од једне краве.
проживљавати живот на одређен начин: ~ као радник, ~ боемски.
посвећивати, усмеравати живот (за некога, за нешто, некоме): ~ само за децу.
проводити живот уживајући у њему: знати ~. Једни раде а други живе.
бити у заједници (с неким, с нечим): ~ у заједници, ~ с књигом.
бити у одређеним односима (с неким): ~ са њим као са рођеним братом, ~ као комшије.
бити у брачној заједници; бити у интимним односима (с неким): ~ лепо са својим мужем, ~ са другом женом.
изгледати као жив. – Пред њим живи цела слика.
Пред њим живи цела слика
постојати, деловати активно у животу. – Његово дело живи у народу.
Његово дело живи у народу
постојати у свести, у традицији, сећању. – Те приче живеле су још у народу.
Те приче живеле су још у народу
а. проживљавати. – Блоа је живео оно што је писао (И. Секулић). б. (с таутолошком допуном „живот") живети на прави начин, пуним животом, проживљавати живот на прави начин. – Живот треба живети (Д. Ђуровић).
Блоа је живео оно што је писао (И
Живот треба живети (Д
слагати се, бити с ким у добрим односима. – Добро се живе њих двојица. • живео! да живи! у поздравима, здравицама, 1) као израз одушевљења с неким или нечим. 2) као израз жеље за нечији дуг живот, напредак и сл. ~ од данас до сутра животарити. живети о свом хлебу сам себе издржавати.
Добро се живе њих двојица
Напомене
живјети, живим несвр. непрел. [гл. им. живљење с]
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.