Одредница

звонити

-им
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

одавати звуке звоњења, звоњаву (о звону); производити звоњаву (о разним механизмима).

1.б.

звецкати, звечати; одзвањати.

1.в.

(у уху, ушима) зујати, пиштати (у уху, ушима).

2.

ударати у звоно, покретати звоно да звони; звонећи оглашавати. • ~ на узбуну звоњењем упозоравати на какву опасност; уопште упозоравати на нешто.

гл. им. звоњење с

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.