супротни а. за везивање независне супротне реченице, синтагме или речи са претходном реченицом. – Он је мали, али зна добро своје обавезе. Паметан је, али непослушан. б. за истицање ограничења онога што је раније речено: међутим, само. – Долази код нас, али не често. Путовао бих али кад бих добио доста новца. в. (често у корелацији с временским везницима или прилозима) у приповедању, за истицање нечег неочекиваног, изненадног: а. – Кад ми тамо, али соба пуна непознатих људи. г. при поређењу, набрајању и сл. за истицање онога што се највише истиче: а. – Много сте ме обрадовали, али највише ти. д. после допусних реченица за истицање онога што се дешава мимо значења претходног допусног исказа: ипак, па ипак, и поред тога. – Ако сви и побегну, али нећу ја. Ако је и малена, али је храбра. ђ. у дијалогу за истицање неслагања с раније реченим. – Ја сам морао отићи. Али, забога, што ми то ниси рекао раније.

Он је мали, али зна добро своје обавезе

Долази код нас, али не често

Кад ми тамо, али соба пуна непознатих људи

Много сте ме обрадовали, али највише ти

Ако сви и побегну, али нећу ја

Ја сам морао отићи

раставни: или. – Али сада али никада.

Али сада али никада

у прил. служби, за појачавање: ама, управо, баш. – Хоћу одмах, али одмах, из ових стопа да кренемо. Реци ми све, али поштено.

Хоћу одмах, али одмах, из ових стопа да кренемо

у им. служби, за означавање замерке, сметње, неслагања и сл. – Али девојци срећу квари. На крају увек се испречи неко „али". • нема ту ~, нема ништа ~ разг. (у разговору, дијалогу кад неко тражи изговор служећи се везником али) нема ту изговора, оправдања. увек постоји (има) неко ~ разг. у свакој тврдњи или настојању постоји нешто што се може оспорити, обеснажити.

Али девојци срећу квари