Врста речи
Везник
У активној верзији речника налази се 32 одредница означених као „Везник“.
аа²2повезује реченице или реченичке чланове, делове супротног значења. – Ја му говорим једно, а он ради друго. Мали, а паметан. б. (са везн. „да" и негацијом) за искључивање онога што се логички очекује. – Отишао је а да није рекао ни збогом.аакопогодбени: под условом да, у случају да. – Ако победимо, прославићемо то.аалисупротни а. за везивање независне супротне реченице, синтагме или речи са претходном реченицом. – Он је мали, али зна добро своје обавезе. Паметан је, али непослушан. б. за истицање ограничења онога што је раније речено: међутим, само. – Долази код нас, али не често. Путовао бих али кад бих добио доста новца. в. (често у корелацији с временским везницима или прилозима) у приповедању, за истицање нечег неочекиваног, изненадног: а. – Кад ми тамо, али соба пуна непознатих људи. г. при поређењу, набрајању и сл. за истицање онога што се највише истиче: а. – Много сте ме обрадовали, али највише ти. д. после допусних реченица за истицање онога што се дешава мимо значења претходног допусног исказа: ипак, па ипак, и поред тога. – Ако сви и побегну, али нећу ја. Ако је и малена, али је храбра. ђ. у дијалогу за истицање неслагања с раније реченим. – Ја сам морао отићи. Али, забога, што ми то ниси рекао раније.аамасупротни а. за допуњавање претходног исказа нечим што је са њим у супротности или нечим што се не очекује: али. – И она је у њега гледала, ама га се није бојала. б. за ограничење значења претходног исказа. – Није лепа, ама је добра као хлеб.ббило2макар, ма.ббудобично у корелацији са истим везником или са „гуд", „то", „још") саставни: за истицање напоредности: не само... него и, већ и. – Буд је направио штету, гуд (још) и другог обеђује.ббудући2обично с везником „да") пошто, јер, зато што. – Будући да ниси дипломирао, не можеш се запослити.ЧЧИМвременски: казује да се радња главне, управне реченице догаша непосредно после радње зависне реченице: тек, тек што, одмах пошто, како. – Чим је дошао, укључио је радио.ддок2временски а. за означавање истовремености радње зависне реченице са радњом главне (уз несвр. глаголе). – Док сам чекала воз, прочитала сам целе новине. Док је света, биће и неправде. б. (с негацијом, уз свр. глаголе) 1) за означавање да до (из)вршења радње у главној реченици долази тек кад се изврши радња у зависној реченици, која је и услов (из)вршења радње у главној реченици. – Никад не легне док не научи све лекције. 2) за означавање да ће се радња главне реченице вршити пре радње зависне реченице, одн. све до њеног извршења. – Копаћемо док не падне мрак. в. чим, тек што. – Док проговори, знам одакле је. г. (у нар. песмама и приповедању, обично појачано са: ево, ето) за означавање да нека нова, изненадна радња или ситуација у зависној реченици долази одмах после извршења радње у главној: кад. – Седимо ми за вечером док ево ти хрупи полицајац на врата.ддокле2а. до које год просторне границе. – Продужи линију докле год хоћеш. б. до које год временске границе. – Остани докле год желиш.еем2обично удвојено: ем... ем) нар. не само... него и, и... и уз то још. – Ем добар, ем леп. Ем није дошао, ем није се ни јавио.ии2саставни, за спајање речи, делова реченице и реченица.ииличесто поновљено) а. кад је у питању избор између две или више могућности. — Или изабери мене или њега. Или они нас или ми њих. б. кад се остварује једна или друга или делимично једна, делимично друга могућност. – Пио је чај или кафу поподне.јјер2везује зависне реченице којима се изриче узрок радње главне реченице: зато што, због тога што. – Добио је награду, јер је био најбољи.ккадлиозначава да се нешто неочекивано догодило, настало: а то, а оно. – Обазре се, кадли њега нема.ккамоличесто уз везн. „а") истиче да је оно што се говори природна последица онога што је већ речено. – Нема она ни момка, а камоли вереника.ккандаваљда, вероватно, изгледа. – Они нису спавали, него су, канда, читали целу ноћ.ккаоначинско-поредбени а. исказује сличност или једнакост два појма у целини или у неким особинама: девојка румена као крв, момак јак као челик. б. показује начин како се шта врши, збива: дрхтати као прут, радити као сат. в. при понављању исте речи у поређењу, истиче неку особину која је већ позната, разумљива: мајка као мајка, народ као народ. г. после одричне реченице с компаративом: него. – Ништа му није било драже као слушати народне приче. д. при поређењу мере: колико. – Било је шљива као воде. ђ. у вези с везником „што" везује начинско-поредбене реченице. – Није ставила шешир као што госпође обично раде. е. у вези с везником „да" или „кад" исказује поређење које се замишља или претпоставља. – Једе као да је из глади утекао. Трошите новац као кад га имате напретек. ж. у вези с речцом „год" појачава значење. – Почеше учити енглески као год што се некад учио француски.ккојекоје ... које) дисјунктивни или копулативни везник: или ... или, и ... и, што ... што. – Које од старости, које од страха, једва су се кретали.ммадаиако, премда, макар да, и поред тога што. – Зар слеп оста, мада имаш очи?ннегоа. поредбени, за изражавање различитости: но, од (са ген. уз компаратив придева и прилога, уз компаративно употребљени глагол „волети" и сл.). – Овај капут је лепши него онај. Боље је мудро ћутати него лудо говорити. Више воли да прича него да ради. друкчији ~ она, друкчије ~ некад. б. повезује зависну реченицу са главном исказујући различито време вршења радње у њима: но, неголи (обично у спрези: пре ~ (што)). – Пре него што је донео одлуку, добро је размислио. в. супротни, иза негираног или одричног исказа а испред реченице која је по смислу супротна претходној: већ; у вези са „не само" у претходној реченици означава истосмерност: већ, (и). – Није ишао на утакмицу, него је радио цео дан. Он је не само поправио дисциплину у колективу него и повећао плату радницима. г. искључни, кад се нешто изузима од одрицања: осим, изузев. – Не идем на село него кад посећујем мајку.ннеголив. него (1).ннекау зависним реченицама. а. у намерним; да. – Дао сам му нешто новаца нека му се нађе. б. у погодбеним; ако, ако само. – Нека се извини, све ћемо му опростити. в. у допусним: иако. – Нека сам млад и неискусан, познајем ја то веома добро. II. речца за исказивање а. заповести, жеље. – Нека дођу. б. благосиљања, клетве. – Нека ти је срећно! Нека га ђаво носи! в. (удвојено) претње, пребацивања, прекора: ако, ако. – Нека, нека! Вратићу ја њему дуг! Нека, нека! Њој си учинио услугу, а мени не можеш! г. мирења с нечим; не мари, није важно, ако. – Нису нам се одавно јавили. – Нека. д. благог одбијања: немој, не треба. – Да ти помогнем? – Нека, хвала. Сам ћу.ннекмолиобично у конструкцији с везн. „а") (уп. камоли) за изузетну неједнакост: истиче да је оно што следи иза везника логична последица онога што је претходно речено а. још мање, понајмање. – Не може ни да га види, а некмоли да га заволи. б. тим више, тим пре, поготово. – И јунак би се уплашио, некмоли ми, обични смртници.ННИсаставни везник 1. у одричној реченици при излагању или набрајању више ствари, да би се порекло њихово постојање, присуство или квалитет. – Нису били задовољни ни храном, ни смештајем, ни понашањем особља.нно2као супротни везник: али; па и поред тога. – Вредан је, но спор. То је био тежак посао, но ја сам га обавио.оодносноуправо, то јест; или. — Дошао је, односно допутовао.ппа1. везује реченице и реченичне делове који изричу оно што се догодило после онога што је речено у главној реченици. а. у временској или просторној узастопности. – Прво је дошао он па она. б. по неком реду, важности, интензитету и сл. – Најпре се послужују гости па домаћи. в. у једноставном набрајању. – Посматра једну слику, па другу, па тако све редом.ппак21. па (1, 1).ппремдаповезује допунску допусну реченицу с главном изричући допуштање онога што јесте (често у корелацији са: али, ипак, опет) а. допуштање се односи на целу реченицу. – Премда је осећао бол, остао је у игри. б. допуштање се односи на део реченице. – Нико неће знати да некад бесмо први ~ мали.тте1. између саставних напоредних реченица указује а. на узрочно-последичну везу оног што је у њима изложено: па. – Бацила се на побожност, те су је сматрали светицом. б. да се другом реченицом износи намера радње исказане првом реченицом. – Познаници ће долазити те ми честитати. в. служи као спона између саставних реченица једносмерног значења: па, и. – Поседали укућани те разговарају. г. (обично у елиптичним реченицама) казује закључак: дакле, према томе. – Свак ради за се, те и ја.ввећ2после одричних реченица казује нешто што је супротно ономе што је изречено претходном реченицом: него. – Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.