Речник српског језика

Ћ) с непром. лингв. а. преднонепчани безвучни сливени сугласник. б. слово којим се обележава тај сугласник: велико Ћ, мало ћ, курзивно ћ.

узвик за терање, подстицање волова да (по)вуку: ћа гароња! ћа милоња!

који се односи на ћабу: ~ чалма.

ћаге ж мн.) тур. нар. и разг. а. папир, хартија. б. писмена потврда, уверење о нечему. – То је моје, ево ћаге!

пориве, жеље, хтења и сл. бити ~ с нечим (одн. с оним што је исказано реченичном допуном) имати јасну представу о нечему, јасно схватити, схватати (нешто).

терати вола вичући „ћа"; уп. ћа (б).

сулуд, луцкаст: ~ човек.

према ћакати.

на сулуд начин, луцкасто: ~ говорити.

особина онога који је ћакнут.

и -е и ћале, -ета м жарг. отац.

глупан, будала.

будаласт, бедаст; уп. ћалов.

узвик којим се означава кад се нешто изненада ухвати, ћапи. – Ја ћап, узех пушку!

изненада зграбити, шчепати: ~ противника за гушу, ~ оловку са стола.

ћара и ћара м перс. разг. добитак, зарада; корист: радити с ћаром; слаб ћар од тога.

ћарим несвр. [гл. им. ћарење с] зарађивати на лак (често сумњив) начин; користити се: ~ на картама; ~ у нечијој невољи.

ћарлијам и ћарлијати, -ам несвр. лагано дувати, пирити, пиркати, лахорити (о ветру).

врста посуде без дршки са стране.

и ћасица ж дем. од ћаса.

и ћаскало с (м) (мн. с) онај који воли ћаскати, причало.

и ћаскати, ћаскам несвр. необавезно причати, разговарати (обично пријатељски и надугачко).

да се сналази како уме: ~ судбини. т ~ се предати се некоме, нечему: ~ Препустила се љубавнику. Препустио се ракији.

ћебета, ген. ћебета; зб. им. ћебад ж) тур. покривач изаткан од вуне или сличног материјала; уп. дека. • појео би и масно ћебе каже се за онога који је много гладан или прождрљив, лаком на храну.