Област употребе
Лингвистика
У активној верзији речника налази се 441 одредница означених као „Лингвистика“.
аа¹ниски отворени самогласник задњег реда. б. слово за обележавање тога самогласника, прво слово ћирилице и латинице.ааблативпадеж за означавање одвајања, потицања и сл. (нар. у латинском језику).аадјективпридев.аадвербприлог.аадвербијалпридев у служби прилошке одредбе.-алааадверзативнисупротни: ~ реченица, ~ везник.-а · -оаафиксјезички елемент (један или више гласова) који се у творби речи додаје корену или основи (префикс, суфикс или инфикс).аафиксацијатворба речи помоћу афикса.аафрикатасугласник сливен од елемената једног праскавог и једног струјног сугласника (нпр. ц, ч и сл.).ааглутинацијатворба речи и облика додавањем афикса с одговарајућим значењем корену или основи речи.аакцена. нарочито истицање јачине и висине једног слога у речи, нагласак. Графички знак за бележење тога нагласка: дугосилазни ~ (ˆ), дугоузлазни ~ (´), краткосилазни ~ (ˋ), краткоузлазни ~ (˜). б. нарочито истицање једне речи у реченици или појединих делова реченице: реченички ~.аакцентологијанаука о акцентима.аактивактивно, радно глаголско стање; глаголски облик у коме је субјекат вршилац радње; супр. пасив: ставити у ~.аакуту српском језику дугоузлазни акценат и знак којим се означава тај акценат (').-утааакузативпадеж директног, правог објекта, четврти падеж у српској граматици.аалтернацијапоз. наизменичан наступ двају глумаца у истој улози.ааналогијасличност, сродност; подударност.аанглицизамособеност енглеског језика, реч или израз преузет из енглеског језика.-змааантонимреч супротног значења према другој речи (нпр. лаж — истина, добро – зло).аантонимијасвојство неких речи супротног значења, јављање антонима.аантропонимвластито име као предмет научног изучавања.аантропонимијанаука о људским именима.ааористпрост лични глаголски облик, глаголско време којим се означава радња извршена у време саопштавања о њој или у неком одређеном тренутку у прошлости (нпр. „дођох", „погледах").аапелативопшта, заједничка именица.аапофонијасамогласничке алтернације (замењивање једног самогласника другим) у корену речи, превој вокала (нпр. „брати — берем", „врети – извирати — извор", „тећи — ток").аапозицијаименичка одредба већ исказаног појма, реч или синтагма која се додаје најчешће именици да се ближе одреди оно што она значи (нпр. Београд, главни град наше земље).аапозитивпридев или придевска синтагма као одредба већ исказаног појма (нпр. Дечак, срећан због поклона...)аарабизамарапска реч или израз употребљен у неком другом језику.-змаааргоговор одређене друштвене групе, професије, заната који је за друге неразумљив, жаргон, сленг: зидарски ~, војнички ~, студентски ~, рибарски ~.-оааархаизама. застарела реч, облик или израз.-змааартикулацијаположај и покрети говорних органа при изговору појединих гласова; творба гласова, изговор: ~ самогласника, напрегнута ~, јасна ~, добра ~.аасимилацијаизједначавање, стапање; прилагођавање; супр. дисимилација.ааспекизглед, вид; облик у коме се нешто јавља.ааспирацијаудисање, усисавање страних тела, честица (обично у несвести) или лекова (у терапији). б. физ. усисавање гасова или течности из неке шупљине.ааспиратасугласник са аспирацијом.ааспироватиудахнути, удисати; усиса(ва)ти.-рујем (аспирирати · -ирирамаатоничанненаглашен, неакцентован: ~ реч.-чна · -оаатонијаненаглашеност слога или речи.аатрибутбитна особина некога или нечега, карактеристика, својство, обележје.-утааатрибутивврста атрибута, именица ширег значења које се приписује другој именици ужег, конкретизованог значења испред које стоји (нпр. камен темељац, река Сава и сл.).ааугментативизведена именица која означава нешто увећано, често с нијансом пејоративности (нпр. кућетина, ножурина), супр. деминутив.ббзвучни двоуснени (билабијални) праскави сугласник. б. слово којим се обележава тај сугласник: велико Б, мало б, курзивно б (друго слово ћирилице).ббалканизамобично пеј.) оно што је својствено балканцима, карактеристична својства, дух балканаца; некултурно, нецивилизовано понашање својствено балканцима; недовољна културна развијеност.-змаббаритонареч која нема нагласак на последњем слогу.ббезгласанкоји је без гласа, који не даје од себе гласа, нечујан, тих, нем: ~ птица, ~ корак, ~ смех, ~ ноћ.-сна · -оббезличанкоји нема изражену личност, индивидуалност; који је без свог посебног обележја, који се не разликује од других, обичан, безобличан, једнолик: ~ писац. б. безизразан, неизразит, блед: ~ маса.-чна · -оббезличнобез изражене индивидуалности; без свог посебног обележја, не разликујући се од других; безоблично, једнолико. б. безизражајно, неизразито, бледо.ббезобличанкоји је без одређеног облика, неуобличен, аморфан; ~ маса, ~ стена. б. фиг. неодређен, нејасан; неизразит, једноличан: ~ страх, ~ лавеж; ~ време.ббезвучанкоји је без звука, који не производи звук, нечујан; пригушен, нејасан; нем; ~ глас, ~ тишина.-чна · -оббезвучнобез звука, нечујно; пригушено, нејасно; немо: кретати се ~.