трговину, ~ се на учење. б. одати се нечему: ~ се на коцку, ~ се у разврат. в. почети, стати интензивно вршити неку радњу, упустити се у вршење неке радње: ~ се у трк, ~ се у бекство, ~ се у дискусију. г. занети се, упасти у неко стање, расположење: ~ се у мисли, ~ се у маштање, ~ се у бригу, ~ се у очај, ~ се у плач. д. дићи се, устати: ~ се на ноге. 4. а. протегнути се, пружити се, раширити се. – Јавор се дао у висину. б. упутити се, кренути, поћи некуд; отићи некуд: ~ се на пут, ~ се у свет. 5. метнути се, (у)врнути се на некога: ~ се на оца. • дај шта даш пристајем на оно што дајеш (у погледу цене); задовољан сам и са малим. дај, молим те (у разговору) кад се саговорнику нешто пребацује; немој тако, не претеруј. дао би залогај из уста, крви испод грла и сл. врло је добар, племенит, спреман је да пружи сваку помоћ. дао бих (дам) главу (живот, руку, браду) јамчим, чврсто сам уверен. дала ми се прилика (згода) и сл. указала, десила ми се прилика. ~ богу душу умрети, преминути. ~ ватру опалити из ватреног оружја. ~ веру (тврду, божју) в. дати реч (часну, поштену, тврду). ~ веру за неверу обећати нешто па не извршити. ~ вољу за невољу пристати на нешто из невоље. ~ гас в. под гас. ~ глас гласати; пристати. ~ гласа од себе (о себи) јавити се. ~ (за) право некоме сложити се с нечијим мишљењем, ставом, одобрити нечији поступак. ~ знак (миг, сигнал) обавестити некога на неки видљив начин. ~ испит положити испит. ~ (к)врагу оканити се нечега, оставити нешто. ~ корпу (кошару) некоме одбити нечију понуду. ~ крила (некоме) испунити некога полетом, одушевљењем. ~ леђа (плећа), ~ петама ветра, ~ ватру табанима и сл. почети бежати, дати се у бекство, побећи, одмаглити. ~ лекцију (некоме) научити некога памети. ~ маха омогућити да се нешто снажно развије, подстаћи на нешто. ~ на знање саопштити; посредно обавестити. ~ ногу (некоме) разг. грубо отерати, избацити (некога). ~ одушка (одушке) омогућити да се нешто испољи, изрази, олакшати неко уздржано осећање. ~ реч 1) (часну, поштену, тврду) сигурно обећати, заклети се. 2) (некоме) допустити некоме да говори (на јавном скупу). ~ рог за свећу (некоме) преварити некога, подвалити некоме. ~ руку (некоме) 1) прихватити просидбу, удати се (о девојци). 2) руковањем потврдити сагласност, погодбу. ~ све од себе учинити све што се може, уложити крајње напоре да се нешто оствари. ~ хлеба у руке (некоме) оспособити некога за живот. ~ се на зло (на горе) погоршати се добијајући теже компликације (о рани, болести). ~ се молити не пристати олако, нећкати се. ~ се некоме у руке предати се некоме на милост и немилост. даће бог доћи ће време кад ће се нешто остварити, десиће се (у прижељкивању). душу дао (дало) подесан је, сасвим одговара. не да му ђаво (враг) мира хоће да учини нешто непотребно, зло. не дај боже, не дао бог в. боже (ме) сачувај (под бог). не да ми се неће ми се, немам воље; не могу. не ~ мира (с миром) некоме досађивати некоме. не ~ на се(бе) чувати, бранити своје право, своје достојанство. не ~ ни богу тамјана, ни црно испод нок(а)та бити јако шкрт. ни дај боже, ни дао бог (за одрицање) никако.
Лексикографски атлас
Речник српског језика
Значења, облици, порекло и употреба речи на једном месту.
У) с непром. а. лингв. високи лабијализовани самогласник задње реда: дуго у. б. слово којим се обележава тај самогласник: штампано у.
иу узв. за изражавање жалости, непријатног изненађења и сл: ух.
префикс у сложеним глаголима и њиховим изведеницама, којима се означава а. продирање, доспевање у нешто, у оквире, у унутрашњост нечега: убацити, увући, улетети. б. потпуно обухватање глаголском радњом; умазати, уоквирити. в. извршење глаголске радње: убрати, убити. г. развијање особине коју означава придев у основи: укрутити, убрзати. д. нестајање, уклањање, ишчезавање: утећи, уклонити.
различито изговорено) узвик за изражавање негодовања, неодобравања и сл.
узмим свр. ставити ам (коњу), убренути (коња).
се, -им свр. не хтети кренути с места, узјогунити се (обично о коњу).
бацити, утурити, стрпати, угурати (некога, нешто) негде, у нешто: ~ метак у цев, ~ ухапшеника у ћелију.
се), -ацујем (се) несвр. према убацити (се).
се), убадам несвр. према убости (се).
се, -им се свр. изгубити свежину, постати бајат. — Хлеб се убајати.
се, -ам се свр. умазати се, убрљати се балегом.
умазати, упрљати балом, слинама. и ~ се умазати се, упрљати се балом, слинама.
се, -им се свр. а. претворити се у бару, мочвару. б. фиг. задрвенити се, учмати, заостати. — То је било убарено, устајало среско место.
се, -им се свр. пати усправно, поносито, испрсити се, усаурити се.
ући басајући, тумарајући, доспети негде где се не би очекивало или где не би требало. – У двориште убасаше двојица људи.
добити у баштину, наследити: ~ имање. и ~ се фиг. укоренити се, усталити се: убаштињени гестови.
се), -ињавам (се) несвр. према убаштинити (се).
Истражите по теми