Област употребе
Биологија
У активној верзији речника налази се 157 одредница означених као „Биологија“.
ааберацијапривидна промена положаја звезда условљена Земљиним кретањем и брзином ширења светлости.ааеробу мн.: организми којима је за живот неопходан кисеоник (у јд.: такав организам).-обааалбинизамненормална белина коже и косе (код животиња длаке или перја) изазвана урођеним недостатком пигмента меланина.-змааанабиозаспособност неких биљних и животињских организама да преживе велике хладноће, врућине или суше са минималном животном активношћу и да у одговарајућим повољним условима поново оживе (нпр. зимски сан код животиња или прикривени живот семена код биљака).аандрогенезаразвитак јајне ћелије активиране спермијем без суделовања женског нуклеуса.аасимилацијаизједначавање, стапање; прилагођавање; супр. дисимилација.аасимиловати(из)вршити асимилацију, (у)чинити једнаким, изједнача(ва)ти, претопити, претапати; прилагодити, прилагођавати.-лујем (асимилирати · -илирамаатавизамјављање код потомака неких особина даљих предака, наслеђе особина од даљих предака.-змаббацилу мн.: једноћелијске бактерије штапићастог облика, узрочници многих заразних болести (у јд.: таква бактерија): тифусни ~, туберкулозни ~.-а · -илаббастардјединка настала укрштањем двеју различитих животињских или биљних врста, двеју раса или пасмина, мешанац, крижанац, мелез, хибрид.ббесполанкоји је без пола.-лна · -оббилирубиннаранџастоцрвени пигмен, састојак жучи сисара.-инаббиоелемен(а)тбиолошки елеменат.-нтаћћелијасобица за самца а. у манастиру, самостану, испосничка собица. б. самица у затвору, душевној болници и сл.ццилијау мн. нежни протоплазматични наставци једноћелијских организама (протозоа) који служе углавном за кретање (у јд. такав наставак).ццитоплазмаћелична протоплазма, основни воденасти прозирни део ћелије у којем се налази језгро.ддегенерацијаа. еволутивни процес који доводи до закржљалости и деформације извесних органа или целог организма, одн. читаве врсте. б. губитак специфичних особина ћелија или ткива и смањивање њихових природних способности услед патолошких промена.ддиморфанкод којега се разликују два типа јединки (о врсти).-фна · -оддиморфизампојава када се јединке једне врсте јављају у два различита облика: полни ~, сезонски ~.-змаддиплоидјединка која има удвојен број хромозома.ддисимилацијапромена гласа у речи да би се разликовао од другог таквог гласа; супр. асимилација.ддивергенцијаразилажење, размимоилажење, неслагање; опречност, супротност.ддивергиратиразићи се, разилазити се, удаљивати се једно до другог.-вергирамддомаћинмушкарац који управља домом, кућом, глава породице; старешина задруге.ддоместикацијаприпитомљавање дивљих животиња; прилагођавање биљака новим животним условима (што доводи до промене облика и развитка нових особина).ддоминантаосновна, главна идеја, карактеристика, основна мисао, мотив који доминира над другима (у уметничком делу и сл.).ддоминантностстање и особина онога што је доминантно, доминантан значај, положај и сл.-остиеекологијанаука која проучава однос живих организама (животиња и биљака) и околине у којој живе; наука о очувању животне средине и заштити од загађивања природе.еекосфераеколошка сфера.еекосистемсистем међусобног деловања и међусобних односа између биљака и животиња и њихове неживе околине, станишта (нпр. баре), где измена материја међу њима има кружни ток.-емаеекотипнаследно измењени облик неке биљке или животиње услед прилагођавања одређеном типу средине (нпр. пољска шева, алпски зец).еекскретпроизвод размене материја који тело излучује природним путем, излучевина.-етаеектодермспољни слој на заметку; спољни клицин лист.еембрионзаметак људског или животињског организма од оплодње јајне ћелије до осме недеље развитка, одн. до коначне диференцијације ткива и органа.-онаеендоплазмаунутрашњи део ћелије.еепигамијапојава да неке животиње у доба парења добијају живе боје (нпр. мужјаци неких птица).еестрогенхормон који лучи јајник, фоликуларни хормон.еетиолизацијанедостатак зеленила код биљака које расту у тами.ффамилијадруштвена заједница заснована на браку и односима крвног сродства, чији припадници (родитељи и деца) живе у заједници, породица.ффибрилфина кончаста творевина у ткиву, влакно.-илаффибринбелкаста нерастворљива беланчевина у облику финих влаканаца која настаје при згрушавању крви.-инаффибриногенбеланчевина крвне плазме која под утицајем одређеног фермента прелази у нерастворљив облик, фибрин.-енаффиксацијаучвршћивање, поступак којим се нешто чини постојаним, непроменљивим, трајним.ффотосинтезаизрадња органских материја, угљених хидрата и др.) из угљен-диоксида и воде која се збива у зеленим биљкама под утицајем светлости.ффункцијавршење неке радње, службе, посао, дужност, служба: вршити функцију директора, ступити на функцију.ггаметогенезапроцес стварања и сазревања полних ћелија.ггеннаследни фактор, носилац наследних особина који је смештен у хромозому ћелијског језгра (човек има преко 10.000 различитих гена).ггенеалогијаисторија развитка једне породице, рода, племена; приказ следа и односа поколења људи, родословље.ггенерацијаљуди који живе у исто време и који су истих или приближно истих година, савременици, нараштај, поколење: млада ~, стара ~, поратна ~, сукоб генерација.ггенеративникоји се односи на оплођење, размножавање, који је у вези с полним размножавањем; ~ ћелија, ~ орган, ~ оплођење.-а · -о