Речник српског језика

ствари, оптимизам; ~ духа, изгубити ведрину. в. ведар израз лица (као одраз доброг расположења), озареност. г. ведра садржина, тон, обележје (неког дела), оно што побуђује ведро расположење: дело пуно ведрине. 5. фиг. јасноћа, бистрина ума, разборитост; проницљивост: ~ људског ума, ~ духа.

наћапам свр. разг. обилно наквасити, натопити, намазати. т ~ се пеј. претерано се нашминкати, нафракати се.

на тренутак, за тренутак, за кратко време, за један часак. – Уђи начас!

нацедим јек. нациједити, нациједим свр. а. цеђењем, гњечењем, притискањем и сл. извући, истиснути (течност, сок) из нечега (нпр. из биља и др.). б. полако изливајући исути, изручити преосталу течност из нечега (тако да остане талог, густина). и ~ се накупити се (негде, у неки суд и сл.) полако се цедећи.

се, -ишем се свр. нар. експр. напити се, опити се; постати расположен, весео од пића.

се, -ам се свр. провести много времена у чекању, чекајући.

обично одр.) а. који се односи на неко начело, на нека начела, који се тиче основе, фундамента, главних, основних, општих принципа, основни, фундаментални, принципски: несугласице начелне природе, начелне разлике, начелни ставови. б. који се тиче само општих питања и принципа, опште линије, који не улази у појединости, општи: ~ дебата, ~ разматрање, ~ расправа. в. који је у вези с начелима којих се неко придржава, са општим ставовима које заступа, који проистиче из одређених начела или из општих међусобних односа: бити начелни противник демократије, диктатуре, монархије, парламентаризма и сл.

жена, девојка старешина неке установе, одељења, секције у некој установи и сл., управитељица.

који се односи на начелника, начелнике: ~ место, ~ част.

онај који је на челу неког управног и др. тела, руководилац неког одељења, секције у разним установама; онај који је на челу неког војног или полицијског тела, органа и сл. ~ болнице, ~ у министарству спољних послова; ~ главног штаба, полицијски ~.

бити начелник, бити на дужности, положају начелника; уп. начелник (2).

начелникова жена; уп. начелник (2).

административно-управна јединица, надлештво на чијем је челу начелник; зграда у којој се налази таква управа.

у односу на неку главну, општу идеју, замисао, принцип, принципијелно; у начелу, у принципу, у главним, општим поставкама, у општим цртама.

особина онога који је начелан, онога што је начелно; придржавање, поштовање одређених начела, доследност, принципијелност.

полазна замисао, фундаментална, основна, главна поставка, идеја, главни, основни, општи принцип (у науци, праву, моралу, идеологији и др.). б. правило, гесло, девиза, принцип. – Не треба губити из вида освештано начело да је најбоља одбрана – напад. в. убеђење, уверење, назор, принцип: демократска начела, држати се својих начела.

цепајући насећи, исцепати извесну, обично већу или довољну количину (дрва).

нацепим јек. нацијепити, нацијепим свр. мало, незнатно расцепити, зацепити; мало поцепати.

нацјепкати, -ам свр. у дем. значењу: нацепати (1).

лице) учинити да се на лицу направи гримаса, развући усне и исцерити, искезити зубе. и ~ се направити гримасу развукавши усне тако да се покажу зуби, десни, исцерити се; ружно се насмејати искезивши се.

од начети.

нешто) а. одвојити део нечега што је било цело: ~ јабуку, ~ торту, ~ хлеб. б. почети трошити, употребљавати нешто: ~ (нову) врећу брашна, ~ уштеђевину, ~ (нову) флашу с пићем. в. делимично оштетити, нагристи, окрњити и сл.: ормани пуни књига које су мишеви начели. г. фиг. нарушити, поткопати (здравље, снагу); уп. начет (2).

се, -им се свр. окупити се, скупити се, наређати се у већем броју (око некога, нечега или на неком уздигнутом или истакнутом месту, на уском простору и сл.): начетише се око мене, ~ на обали, ~ на прозору.

в. начетвор-.