Лексикографски атлас

Речник српског језика

Значења, облици, порекло и употреба речи на једном месту.

Каталог одредница

4,014 резултата

д
д

зубни праскави звучни сугласник. б. слово којим се обележава тај сугласник: велико Д, мало д, курзивно д.

д
да

намерни, када се, у реченици с презентом или потенцијалом, износи оно што је циљ, одн. намера радње казане у главној реченици: како би, не би ли. – Отишла је да купи хаљину. Она се жури да би стигла на време.

д
да2

потврдна а. за исказивање потврдног одговора на постављено питање. – Да ли си затворила врата? Да. б. (понекад удвојено) за потврђивање своје или туђе изјаве, мисли: свакако, истина. – Да, да. Тако је то било. Због тебе сам дошла. Да. в. за појачавање тврдње изнете у претходном исказу и прелажење на јачи израз: чак, штавише, дапаче. – Сви јој се диве, да и сам краљ. г. при присећању. – Ах, да, то је онај човек ког смо јуче срели. Да. Умало заборавих да ти кажем ко је дошао. Да, тако се некад радило. д. с упитном или узвичном интонацијом, када се очекују даље речи саговорника или се изражава изненађење о реченом. – Хтела сам још нешто да ти кажем. Да? Слушам те.

д
дабар

даброви) зоол. врста глодара скупоценог крзна Castor (C. fiber и C. canadensis), који живи уз обале река и језера у склоништима која гради од дрвета.

д
дабо

г)ме речца за појачавање тврђења: наравно, дакако, свакако, разуме се, сигурно. – Је ли положила испит? Дабогме да је положила. Овим, дабоме, нисмо исцрпли све могућности.

д
дабогда

за истицање при исказивању жеље, клетве и сл. – Дабогда родила сина! Дабогда језик прегризла!

д
даћа

гозба у част мртвоме, за покој његове душе, подушје. • свињска ~ нар. шаљ. гозба приликом клања свиња.

д
дадаист

а), -е м (мн. -ти) присталица дадаизма.

д
дадаистички

који се односи на дадаисте и на дадаизам, који је у духу дадаизма.

д
дадаизам

декадентни модернистички правац у књижевности и ликовној уметности настао после Првог светског рата који у тражењу новог израза негира све постојеће естетске вредности грађанског друштва.

д
дадиља

и дадиља ж тур. женска особа која негује и васпитава туђу децу, дечја неговатељица, васпитачица.

д
дадиљски

и дадиљски, -а, -о који се односи на дадиље, који припада дадиљама.

Истражите по теми

Речник као мапа језика