Врста речи
Речца
У активној верзији речника налази се 38 одредница означених као „Речца“.
ббаш2за истицање неке речи, израза или реченице, управо. – Она баш ништа не ради. Баш је будала. Баш добро што си дошао. Баш ти хвала.цциц²2узвик којим се вабе мачке.ддабогдаза истицање при исказивању жеље, клетве и сл. – Дабогда родила сина! Дабогда језик прегризла!ддаклена почетку исказа којим се казује последица, одн. логичан закључак онога што је претходно речено: према томе, стога, студ, самим тим, значи. – Падало је доста кише, дакле година ће бити родна. Дакле, ниједан од ових одговора није тачан.ддодушеза допуштање нечег донекле супротног, али небитног за основну мисао: истина. – Он је додуше добар момак, али ипак није заслужио такву девојку. Она је додуше слаб ђак али је у владању примерна.еелемкад се наставља приповедање, кад се у причању прелази на даље догађаје (после извесног задржавања или уметка) или при свођењу закључка: и тако, дакле. – Елем, после дугог лутања он се врати кући. Дуго су се свађали и на крају потукли. Елем, завлада прави метеж.ееночесто у служби узвика) за показивање некога или нечега што није у непосредној близини саговорника, што се указује, појављује; гле. – Ено сватова! Ено школе. Ено иде воз. б. за нуђење, давање. – Ено му две јабуке. в. за скретање пажње на некога или нешто о чему се прича а што није присутно. – Ено и сад у Трсту дивне православне цркве.еетоза показивање некога или нечега што се налази у близини саговорника, за указивање на нешто што је уочено у близини саговорника. – Ето ти ципела, обуј се! Ето долазе ти гости. Ето долећу ласте.еевоза указивање, скретање пажње на некога или нешто што је у близини или се приближава, појављује. – Ево наших.ггод2други, наглашени део општих заменица или прилога чији је први део нека односно-упитна реч, заменица или прилог, нпр. ко год (свако ко), што год (све што), какав год (било какав), кад год (свакад кад), колико год (ма колико), како год (ма како), где год (било где), докле год (било докле) итд.хха2а. (поновљено више пута) 1) оном. за подражавање кикотања, гласног смејања. – Ха, ха, ха! кикотала се она. 2) за изражавање злурадости, осветољубивости. – Ха, ха! баш ми је мило што сте изгубили. б. за изражавање одушевљења, разадраганости: браво, тако! – Ха, дивно, победио си. в. за изражавање изненађења: гле. – Ха, ево и Марка. Ха, ти си. г. за изражавање двоумљења, недоумице, неверице и сл. – Ха, хоће ли бити баш тако? Ха... како се узме. д. за подстицање и у молби; хајде, дела, дедер. – Ха, помози боже! Ха, девојко, ха, само напред.иистина²2у ствари, доиста, додуше. – Ми смо им, истина, одговорили.јја2за потврђивање. а. да, јесте, тако је. – Ти си рибар? Јесам, ја, господине. б. истина, свакако. – Ја, драги моји, није лако.ллииза гл. или уз речцу „да" испред гл.) за творбу упитних глаголских облика а. у питањима с потврдним облицима глагола, кад питање не садржи став говорног лица у смислу извесности одговора. 1) у правим питањима, у независним реченицама. – Да ли је долазио јуче? 2) у неправим питањима и изричним реченицама. – Тражили смо да ли доиста такви мелези могу бити сматрани за чисте. б. у питањима с одричним облицима глагола, када се са извесном сумњом очекује позитиван одговор, одн. кад се даје до знања да се не инсистира на позитивном одговору (често као форма учтивости, за ублажавање питања) 1) у правим питањима, у независним реченицама. – Немаш ли мало соли? 2) у неправим питањима и изричним реченицама. – Питао ме да ли немам мало соли.ммеђутимкојом се наговештава, најављује да се оно што ће се рећи супротставља ономе што је претходно речено или му ограничава значење, домашај, примену и сл.: али, с друге стране.мможебитив. можда.ннаимеза истицање додатног, накнадног, подробнијег или прецизнијег објашњења: то јест, управо, заправо, у ствари. – Постоји наиме и такав тип власника земље кога народ назива „душеван ага".ннаравноза потврђивање оправданости неке тврдње или за појачање уверљивости онога што се износи: разумљиво, природно, разуме се. – Долазиш ли? Наравно!ннаравскив. наравно.ннажалосткојом се изражава жаљење због нечега. – Нажалост, нисте у праву. Он, нажалост, није успео у томе.ннегоа. поредбени, за изражавање различитости: но, од (са ген. уз компаратив придева и прилога, уз компаративно употребљени глагол „волети" и сл.). – Овај капут је лепши него онај. Боље је мудро ћутати него лудо говорити. Више воли да прича него да ради. друкчији ~ она, друкчије ~ некад. б. повезује зависну реченицу са главном исказујући различито време вршења радње у њима: но, неголи (обично у спрези: пре ~ (што)). – Пре него што је донео одлуку, добро је размислио. в. супротни, иза негираног или одричног исказа а испред реченице која је по смислу супротна претходној: већ; у вези са „не само" у претходној реченици означава истосмерност: већ, (и). – Није ишао на утакмицу, него је радио цео дан. Он је не само поправио дисциплину у колективу него и повећао плату радницима. г. искључни, кад се нешто изузима од одрицања: осим, изузев. – Не идем на село него кад посећујем мајку.ннити2саставни везник којим се, обично поновљеним или у корелацији са „ни", пориче постојање, оствареност, остварљивост онога што значи предикат или део предиката на који се односи. – Нити чује, нити добро види. Нити се сунчао, нити се купао.оодистаза потврђивање претпоставке, исказа: доиста, збиља, стварно, уистину. – Биће то ~ страшно.оодносноуправо, то јест; или. — Дошао је, односно допутовао.ооноза допуштање и истицање: додуше, истина, баш. – Оно, ако ћемо право, има човек и среће.ппартикулабез властитог значења, најчешће као саставни, додатни део за истицање других речи, нарочито прилога, нпр. „ке" у дијалекатском „данаске", „зи" у „њојзи" или „ли", „год" и др.ппобогукао израз чуђења: забога.рречица2и хип. од реч.ссамоу прил. служби) 1. за ограничавање а. једино, искључиво: мислити само на свој џеп, говорити само у стиху. б. не више него, свега: само тренутак (часак, моменат), само један корак до среће. в. иоле, имало: ако имаш само мало савести, ако ме само мало волиш.сследственоа. доследно. – У његовом духу све је строго, следствено и логично повезано. б. у складу са нечим; поступити ~ нечему.ттек21. истом, једва. – Тек се раздањује.ттокојом се веже главна реченица за зависну која јој претходи (условну, поредбену или др.). – Што прије, то боље.ууосталомкоја се употребљава кад се износи још нека околност сагласна са смислом већ реченог, напослетку, најзад. – То се, уосталом, и подразумева.ввећ3за истицање да се оно што је речено подразумева: наравно, дакако; уопште за истицање, наглашавање онога што је речено. – Дошао је касно и већ како је био пијан, почео је да виче. – Они су се скитали по кафанама и већ не знам ти ја куда. Већ сама помисао на то ме узнемирила. То је већ нешто друго.ззабогау молби, преклињању. – Немојте ме, забога, издати. Дедими, забога, све! б. за изражавање чуђења, изненађења, негодовања и сл. – Дођите, забога, шта чекате? Зар је, забога, умро? Забога, дете, шта ти је? в. кад се истиче природност, разумљивост нечега. – Па, забога, она је члан тога друштва.ззацелосигурно, свакако; доиста, збиља.ззар3у упитно-узвичним реченицама, за истицање неверице, сумње, чуђења. – Зар си већ стигао; Зар тебе да одбију?! б. заједно са негацијом. – Доћи ћеш, зар не?ззбогомпоздрав при растанку. – Збогом, мајко!