Врста речи
Речца
У активној верзији речника налази се 65 одредница означених као „Речца“.
аа³3чим, тек. – А сване, он устаје.ааајаза одрицање: не, никако. – Аја, то не може бити. Ово не може овако остати, аја.аако2за одобравање, саглашавање (понекад с нијансом злурадости): нека, не мари; тако и треба. – Ако одеш, пропашће ти прилика за посао. – Ако. Дошли су и њему црни дани. Ако, ако.ако (често · поновљеноббаш2за истицање неке речи, израза или реченице, управо. – Она баш ништа не ради. Баш је будала. Баш добро што си дошао. Баш ти хвала.цциц²2узвик којим се вабе мачке.дда2потврдна а. за исказивање потврдног одговора на постављено питање. – Да ли си затворила врата? Да. б. (понекад удвојено) за потврђивање своје или туђе изјаве, мисли: свакако, истина. – Да, да. Тако је то било. Због тебе сам дошла. Да. в. за појачавање тврдње изнете у претходном исказу и прелажење на јачи израз: чак, штавише, дапаче. – Сви јој се диве, да и сам краљ. г. при присећању. – Ах, да, то је онај човек ког смо јуче срели. Да. Умало заборавих да ти кажем ко је дошао. Да, тако се некад радило. д. с упитном или узвичном интонацијом, када се очекују даље речи саговорника или се изражава изненађење о реченом. – Хтела сам још нешто да ти кажем. Да? Слушам те.ддабо(г)меза појачавање тврђења: наравно, дакако, свакако, разуме се, сигурно. – Је ли положила испит? Дабогме да је положила. Овим, дабоме, нисмо исцрпли све могућности.ддабогдаза истицање при исказивању жеље, клетве и сл. – Дабогда родила сина! Дабогда језик прегризла!ддакакоза појачавање тврдње: наравно, дабогме, разуме се. – Они су то, дакако, радили тајно.ддаклена почетку исказа којим се казује последица, одн. логичан закључак онога што је претходно речено: према томе, стога, студ, самим тим, значи. – Падало је доста кише, дакле година ће бити родна. Дакле, ниједан од ових одговора није тачан.ддодушеза допуштање нечег донекле супротног, али небитног за основну мисао: истина. – Он је додуше добар момак, али ипак није заслужио такву девојку. Она је додуше слаб ђак али је у владању примерна.ее2за дозивање: еј. – Е, девојко, стани!еелемкад се наставља приповедање, кад се у причању прелази на даље догађаје (после извесног задржавања или уметка) или при свођењу закључка: и тако, дакле. – Елем, после дугог лутања он се врати кући. Дуго су се свађали и на крају потукли. Елем, завлада прави метеж.еено(често у служби узвика) за показивање некога или нечега што није у непосредној близини саговорника, што се указује, појављује; гле. – Ено сватова! Ено школе. Ено иде воз.еетоза показивање некога или нечега што се налази у близини саговорника, за указивање на нешто што је уочено у близини саговорника. – Ето ти ципела, обуј се! Ето долазе ти гости. Ето долећу ласте.еевоза указивање, скретање пажње на некога или нешто што је у близини или се приближава, појављује. – Ево наших.ггод2други, наглашени део општих заменица или прилога чији је први део нека односно-упитна реч, заменица или прилог, нпр. ко год (свако ко), што год (све што), какав год (било какав), кад год (свакад кад), колико год (ма колико), како год (ма како), где год (било где), докле год (било докле) итд.хха2а. (поновљено више пута) 1) оном. за подражавање кикотања, гласног смејања. – Ха, ха, ха! кикотала се она. 2) за изражавање злурадости, осветољубивости. – Ха, ха! баш ми је мило што сте изгубили. б. за изражавање одушевљења, разадраганости: браво, тако! – Ха, дивно, победио си. в. за изражавање изненађења: гле. – Ха, ево и Марка. Ха, ти си. г. за изражавање двоумљења, недоумице, неверице и сл. – Ха, хоће ли бити баш тако? Ха... како се узме. д. за подстицање и у молби; хајде, дела, дедер. – Ха, помози боже! Ха, девојко, ха, само напред.иистина²2у ствари, доиста, додуше. – Ми смо им, истина, одговорили.јја2за потврђивање. а. да, јесте, тако је. – Ти си рибар? Јесам, ја, господине. б. истина, свакако. – Ја, драги моји, није лако.јјест(е)за потврђивање. • што јест, јест што је истина, истина је.јјокза одрицање: не, није.ккаквиза изрицање одрицања: никако, нипошто. – Хоћеш ли ићи на утакмицу? Ма какви!лли(иза гл. или уз речцу „да" испред гл.) за творбу упитних глаголских облика а. у питањима с потврдним облицима глагола, кад питање не садржи став говорног лица у смислу извесности одговора. 1) у правим питањима, у независним реченицама. – Да ли је долазио јуче? 2) у неправим питањима и изричним реченицама. – Тражили смо да ли доиста такви мелези могу бити сматрани за чисте. б. у питањима с одричним облицима глагола, када се са извесном сумњом очекује позитиван одговор, одн. кад се даје до знања да се не инсистира на позитивном одговору (често као форма учтивости, за ублажавање питања) 1) у правим питањима, у независним реченицама. – Немаш ли мало соли? 2) у неправим питањима и изричним реченицама. – Питао ме да ли немам мало соли.ммеђутимкојом се наговештава, најављује да се оно што ће се рећи супротставља ономе што је претходно речено или му ограничава значење, домашај, примену и сл.: али, с друге стране.ммождакојом се означава могућност, вероватноћа: може бити (да), могуће је (да), није искључено (да), постоји могућност (да): ~ је тако, ~ није.мможда2којом се означава могућност, вероватноћа: може бити (да), могуће је (да), није искључено (да), постоји могућност (да): ~ је тако, ~ није.мможебитивиди можда.ннаимеза истицање додатног, накнадног, подробнијег или прецизнијег објашњења: то јест, управо, заправо, у ствари. – Постоји наиме и такав тип власника земље кога народ назива „душеван ага".ннаравноза потврђивање оправданости неке тврдње или за појачање уверљивости онога што се износи: разумљиво, природно, разуме се. – Долазиш ли? Наравно!ннаравскивиди наравно.ннажалосткојом се изражава жаљење због нечега. – Нажалост, нисте у праву. Он, нажалост, није успео у томе.нне2одриче глаголску радњу исказану глаголским обликом; не зна, не узех.ннегоа. поредбени, за изражавање различитости: но, од (са ген. уз компаратив придева и прилога, уз компаративно употребљени глагол „волети" и сл.). – Овај капут је лепши него онај. Боље је мудро ћутати него лудо говорити. Више воли да прича него да ради. друкчији ~ она, друкчије ~ некад. б. повезује зависну реченицу са главном исказујући различито време вршења радње у њима: но, неголи (обично у спрези: пре ~ (што)). – Пре него што је донео одлуку, добро је размислио. в. супротни, иза негираног или одричног исказа а испред реченице која је по смислу супротна претходној: већ; у вези са „не само" у претходној реченици означава истосмерност: већ, (и). – Није ишао на утакмицу, него је радио цео дан. Он је не само поправио дисциплину у колективу него и повећао плату радницима. г. искључни, кад се нешто изузима од одрицања: осим, изузев. – Не идем на село него кад посећујем мајку.ннемојодрична императивна речца која стоји у вези с глаголом који се одриче или сама (када се глагол подразумева). – Немој то да радиш (Немој то радити). Немојте!немојмо · немојтеННИсаставни везник 1. у одричној реченици при излагању или набрајању више ствари, да би се порекло њихово постојање, присуство или квалитет. – Нису били задовољни ни храном, ни смештајем, ни понашањем особља.ннити2саставни везник којим се, обично поновљеним или у корелацији са „ни", пориче постојање, оствареност, остварљивост онога што значи предикат или део предиката на који се односи. – Нити чује, нити добро види. Нити се сунчао, нити се купао.нно3за појачавање исказа. – Но, то је изврсно!оодистаза потврђивање претпоставке, исказа: доиста, збиља, стварно, уистину. – Биће то ~ страшно.оодносноуправо, то јест; или. — Дошао је, односно допутовао.ооноза допуштање и истицање: додуше, истина, баш. – Оно, ако ћемо право, има човек и среће.ппартикулабез властитог значења, најчешће као саставни, додатни део за истицање других речи, нарочито прилога, нпр. „ке" у дијалекатском „данаске", „зи" у „њојзи" или „ли", „год" и др.ппобогукао израз чуђења: забога.ппоготовонарочито, особито, посебно. – Све је битно, поготово следеће. Нећемо путовати, поготову не данас.поготовуппут4(пут, у зависним падежима: пута) иза редних бројева, показних заменица, некихпутассамо(у прил. служби) 1. за ограничавање а. једино, искључиво: мислити само на свој џеп, говорити само у стиху. б. не више него, свега: само тренутак (часак, моменат), само један корак до среће. в. иоле, имало: ако имаш само мало савести, ако ме само мало волиш.ссе2енклитички облик акузатива (врло ретко и генитива) повратне заменице „себе": држати дете уза се, гледати преда се, рећи за се.сследственоа. доследно. – У његовом духу све је строго, следствено и логично повезано. б. у складу са нечим; поступити ~ нечему.шштавишеза истицање високог степена или ширине обухватања нечега, одн. ширине допуштања, претпоставке, чак, дапаче. – Она ме молила, штавише и преклињала да јој уступим ту књигу. Тај уџбеник је потребан, штавише неопходан за полагање испита. Он се трудио, штавише улагао велике напоре да јој помогне.тта2за истицање природности, логичности неког става, онога што је очигледно: наравно, дакако, да. – Не плашите се, та ви сте јунаци!