Лексикографски атлас

Речник српског језика

Значења, облици, порекло и употреба речи на једном месту.

Каталог одредница

2,211 резултата

а
а6

камоли везнички израз за истицање нечег мање или више важног у поређењу с претходно реченим. – Није га ни дирнуо а камоли ударио. Он не воли ни своју мајку а камоли тебе.

а
а7

некмоли везнички израз в. а камоли.

а
а8

штовиши,

а
а-5

означава негацију, одсуство онога што значи основна реч; асиметрија, асоцијалан, аморалан итд.

а
а¹

ниски отворени самогласник задњег реда. б. слово за обележавање тога самогласника, прво слово ћирилице и латинице.

а
а²2

повезује реченице или реченичке чланове, делове супротног значења. – Ја му говорим једно, а он ради друго. Мали, а паметан. б. (са везн. „да" и негацијом) за искључивање онога што се логички очекује. – Отишао је а да није рекао ни збогом.

а
а³3

чим, тек. – А сване, он устаје. б. таман, баш, управо. – Он се затетура и а да падне, прихвати га друг.

а
абак

ус) м лат. архит. четвртаста плоча на капителу стуба.

а
абдикациони

абдикацијски), -а, -о који се односи на абдикацију.

а
абецедарни

и абецедарни, -а, -о који се односи на абецедар; фиг. почетнички, основни.

а
абецедни

и абецедни, -а, -о који се односи на абецеду, сређен по абецеди: ~ списак, ~ ред.

а
абецедно

и абецедно прил. по абецедном реду: ~ поређати.

а
аблативни

који се односи на аблатив: ~ генитив, ~ значење.

а
аблендовати

и аблендовати, -дујем свр. и несвр. нем. наизменично, у кратким интервалима палити и гасити фарове аутомобила (најчешће као упозорење или поздрав возачу који долази у сусрет).

Истражите по теми

Речник као мапа језика