Граматичке ознаке

Префикс

У активној верзији речника налази се 12 одредница означених као „Префикс“.

12одредница
аа-5означава негацију, одсуство онога што значи основна реч; асиметрија, асоцијалан, аморалан итд.ддис-2и лат. у сложеницама изражава: одвајање, негацију, супротност: дискредитовати, дисквалификовати итд.ддо-4у глаголима који значе: а. вршењем радње основног глагола доћи, доспети до одређеног места или довести некога до одређеног места: дотрчати, доћи, допузити, дотерати, довући. б. временски доспети до одређеног рока: доживети, дочекати (мир). в. завршити радњу или збивање, одн. преостали део радње, збивања основног глагола: долити, доклати, дозрети, додати, дочитати. г. накнадно додати нешто вршећи радњу основног глагола: дописати, доплести, дозидати. д. учинити да нешто доспе тамо куда је намењено: допремити, дозначити, доставити.ии-4уз основе страног порекла: означава да је нешто супротно од онога што значи основна реч: илегалан, иреалан, ирационалност и др.ннад-2у глаголима показује: а. да се радња основног глагола усмерава или врши изнад нечега: надлетати, надносити се, наткрити и сл. б. остваривање радње основног глагола у већем, јачем степену: надвикати, надгласати.нни-2у одричним заменицама: нико, ништа, никакав, ниједан, ничији (у зависним падежима: ни од кога, ни за шта и сл.).оод-2у сложеницама с глаголским речима означава а. одвајање, удаљавање, издвајање, одстрањивање: откинути, одсећи, отпутовати, одвадити, одабрати, отерати. б. супротност, узвраћање, одазив у односу на значење основног глагола: одмоћи, одмотати, одговорити, отписати, отпоздравити. в. извршење, завршетак, окончање (радње или стања): одсвирати, одрадити, одрасти.осим испред „с" и „ш"ппара-3као први део именичких и придевских твореница означава да је оно што значи основна реч лажно, неправо, нерегуларно: тобоже, назови, квази: парапсихологија, паравојни.ппо-4у именичким твореницама показује да основна именица само делимично задовољава значење које ван сложенице има: помајка, посинак.ппра-почетни, исконски ступањ нечега; пракосмос, праматерија, прајезик, прасловенски, праисторијски.ппре-3у глаголима означава а. правац, смер радње, кретање из једног места у друго, с једне стране нечега на другу, кроза што: претрчати, пребацити се, преселити се. б. промену положаја; претварање, превођење из једног стања у друго: претопити, преврнути. в. понављање радње изнова или другачије: прерадити, президати, преиначити. г. претераност радње; понављање: препити се, прехвалити; препећи (ракију). д. поделу нечега на двоје: преломити, пресећи. ђ. испуњавање, обухватање радње: преноћити, прехранити, прегледати. е. мали степен радње или њену краткоћу: презалогајити, предахнути. ж. завршетак радње: преболети, престати, превладати.зза-2у префиксалним глаголима (и изведеницама према таквим глаголима) означава а. 1) почетак радње или стања: запевати, заиграти, засијати, заблистати. 2) делимично извршење радње, обухватање радње до неке мере: загристи, засећи. 3) долазак у неко ново стање: заруменити се, зарудети, зазеленети се. 4) настајање неке временске појаве: закишити, заснежити, захладити. б. 1) довођење нечега позади, иза, доспевање са друге стане нечега: заметнути (за леђа), заћи, запасти. 2) увученост, смештеност унутра: завући, забости, закопати. 3) посувраћење, одстрањивање врха, дела нечега: заврнути, загризати, заломити, закинути. 4) довођење (некога) на непознато место; губљење (нечега): завести, залутати, загубити. в. 1) заостајање, кашњење, престанак кретања; изазивање таквог кретања: задржати (се), застати, зауставити (се). 2) дуже упуштање у неку радњу: запричати се, запити се, засести. 3) обузетост нечим: загледати се, занети се. г. причвршћивање за нешто; прикачињање за нешто: завезати, заденути, закачити. д. бележење у текст, на папир: забележити, записати, завести. ђ. 1) обухватање, ограђивање нечега, затварање отвора на нечему: заградити, зазидати, зачепити, заклонити. 2) прекривање нечега: затрпати, заорати. 3) стицање, освајање нечега: заузети, закупити, запленити. 4) прекривање површине нечега (мазањем, прљањем и сл.): замазати, запрљати, зафарбати. е. додавање примеса, зачина нечему: засолити, засладити. ж. стицање неког статуса, титуле, звања: замомчити се, запопити се, зацарити се.