у префиксалним глаголима (и изведеницама према таквим глаголима) означава а. 1) почетак радње или стања: запевати, заиграти, засијати, заблистати. 2) делимично извршење радње, обухватање радње до неке мере: загристи, засећи. 3) долазак у неко ново стање: заруменити се, зарудети, зазеленети се. 4) настајање неке временске појаве: закишити, заснежити, захладити. б. 1) довођење нечега позади, иза, доспевање са друге стане нечега: заметнути (за леђа), заћи, запасти. 2) увученост, смештеност унутра: завући, забости, закопати. 3) посувраћење, одстрањивање врха, дела нечега: заврнути, загризати, заломити, закинути. 4) довођење (некога) на непознато место; губљење (нечега): завести, залутати, загубити. в. 1) заостајање, кашњење, престанак кретања; изазивање таквог кретања: задржати (се), застати, зауставити (се). 2) дуже упуштање у неку радњу: запричати се, запити се, засести. 3) обузетост нечим: загледати се, занети се. г. причвршћивање за нешто; прикачињање за нешто: завезати, заденути, закачити. д. бележење у текст, на папир: забележити, записати, завести. ђ. 1) обухватање, ограђивање нечега, затварање отвора на нечему: заградити, зазидати, зачепити, заклонити. 2) прекривање нечега: затрпати, заорати. 3) стицање, освајање нечега: заузети, закупити, запленити. 4) прекривање површине нечега (мазањем, прљањем и сл.): замазати, запрљати, зафарбати. е. додавање примеса, зачина нечему: засолити, засладити. ж. стицање неког статуса, титуле, звања: замомчити се, запопити се, зацарити се.

у префиксалним и префиксално-суфиксалним именицама: оно (место, простор, предмет) што се налази иза онога што означава именица у основи: Загора, Загорје, заноктица, зачеље, Забрежје и сл.