Одредница

за

Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

I.1.

време током којега нешто бива: у време, у доба, у току трајања: за живота, за деспота Ђурђа, за твоје младости.

I.2.

у име чега, ради чега се обавља нешто: за срећна виђења, за пута.

I.3.а.

дораслост, подобност нечему: за удаје, за женидбе.

I.3.б.

коме или чему шта одговара. – Није то за њу.

Није то за њу
II.1.

место с друге или задње стране чега нешто доспева. – Сунце зашло за брдо. Дошао за кућу.

Сунце зашло за брдо
II.2.

циљ кретања, куда је нешто усмерено: у, до, према: воз за Атину, ићи за Београд, пут за Ужице.

II.3.

уза шта се нешто спаја, веже, придања, који се предмет хвата, чупа и сл.: везати за ногу, држати за руку, чупати за косу.

II.4.а.

коме се нешто даје, упућује, шаље: порука за мајку, писмо за оца, наредба за команданта.

II.4.б.

за кога се удаје (ређе жени) неко: удати се, поћи за некога.

II.4.в.

коме или чему нешто служи, за шта је нешто намењено: пут за моторна возила, прелаз за пешаке, вода за пиће.

II.5.а.

дораслост, подобност нечему; доспелост за нешто: порасла за удају, стасао за женидбу; сазрети за жетву.

II.5.б.

коме или чему нешто одговара, приличи: сено за козу, похвала за ђака.

II.5.в.

чега је неко достојан (чега је нешто достојно), шта заслужује: успех за дивљење, поступак за осуду.

II.6.

склоност нечему, однос, расположење за нешто. – Нисам за седење. Да ли си за кафу?

Нисам за седење
II.7.

подршку, заузимање за некога, позитиван став: у корист, у прилог, на страни; изјаснити се за некога, навијати за Звезду, бити за демократе.

II.8.а.

намеру да се неко доведе, да се нешто допреми: по: поручити за оца, послати за брашно, ићи за дрва.

II.8.б.

сврху зашто се нешто обавља, зашто нешто служи: орати за кромпир, за силажење притиснути дугме.

II.8.в.

циљ, разлог радње; ради: напори за излазак из кризе, чесма за успомену на погинуле.

II.9.а.

интересовање, занимање, одређени став према некоме: занимати се за њу, интересовати се за сликарство.

II.9.б.

усмереност према предмету сазнања, говорења: о. – Зна му се за сина. Исприча јој за телевизор.

Зна му се за сина
II.10.

у вези са којим предметом је неко ангажован, крај чега се неко налази: сести за вечеру, сести за писаћу машину.

II.11.а.

у чије име се нешто обавља: у име, од стране. – Пољуби га за мене. Поздрави је за ме и за моју мајку.

Пољуби га за мене
II.11.б.

шта се надокнађује, замењује, продаје. – Око за око, сир за паре.

Око за око, сир за паре
II.11.в.

шта је надокнада, цена за нешто: купити за багателу, продати за пет хиљада.

II.11.г.

на чему се нешто темељи, за што се нешто потражује, окривљује, кажњава: окривити за проневеру, казнити за преступ.

II.12.а.

звање, чин, службу у коју се неко поставља: ићи за судију, крунисати се за цара, учити за лекара.

II.12.б.

својство које се некоме признаје, придаје, за шта се неко сматра. – Сматра ме за кума. Држи га за јунака.

Сматра ме за кума
II.13.

коме припада одређено мишљење, став: по. – За мене је он најбољи сликар. За њега то није важно.

За мене је он најбољи сликар
II.14.а.

временску намену, временски рок. – Оставио сам то за пролеће.

Оставио сам то за пролеће
II.14.б.

временску одређеност; о. – За Нову годину идем у Србију.

За Нову годину идем у Србију
II.14.в.

временски период после којега долази до нечега: кроз. – За три године умре му мајка.

За три године умре му мајка
II.15.

са избледелим значењем, у заклињању, преклињању: јако чуђење: за име Бога, за име света.

III.1.а.

да се неко (нешто) налази или се нешто збива, одвија позади, иза онога што реч у инструменталу значи. – Стоји за кућом. Цвета за међом.

Стоји за кућом
III.1.б.

кретање нечијим трагом, иза кога (или чега) неко или нешто креће у истом правцу: ићи за њом, трчати за лоптом, ићи за водичем.

III.1.в.

кретање у правцу циља, према идеји, идеалу: ићи за послом, ићи за својом срећом.

III.1.г.

на чији рачун, о коме се проносе (неповољни) гласови. – Говори за мном којешта.

Говори за мном којешта
III.2.а.

да се нешто налази на ономе, или у ономе што реч у инстр. значи: за ђачком клупом, седети за столом.

III.2.б.

да је нешто уденуто, увучено, стављено у нешто или иза нечега: пиштољ за појасом, цвет за ревером.

III.3.

редослед по коме неко (нешто) иза некога (нечега) долази. – Иде човек за човеком.

Иде човек за човеком
III.4.а.

шта је потребно, шта се тражи, у чему се оскудева: потреба за стручњацима, тражња за кукурузом.

III.4.б.

усмереност жеље, хтења: воља за јелом, жеља младих за променама.

III.5.

разлог жалости, жаљења за нечим: жалити за покојником, пресвиснути за братом.

III.6.

заузетост нечим, задуженост неким, обично чобанским послом; ићи за говедима, бити за овцама.

III.7.

истовременост: у току, у време, приликом: испричати за доручком, рећи за вечером.

III.8.

уз глаголе који казују осећања, расположења, означава узрок: жалити за школом, вапити за осветом. • бити за неким бити удата за некога.

Уз генитив, акузатив и инструментал

са речју у ген. одређује

са речју или са изразом у ак. одређује

са речју у инстр. означава

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.