Значење и употреба
Како се реч користи
време током којега нешто бива: у време, у доба, у току трајања: за живота, за деспота Ђурђа, за твоје младости.
у име чега, ради чега се обавља нешто: за срећна виђења, за пута.
дораслост, подобност нечему: за удаје, за женидбе.
коме или чему шта одговара. – Није то за њу.
Није то за њу
место с друге или задње стране чега нешто доспева. – Сунце зашло за брдо. Дошао за кућу.
Сунце зашло за брдо
циљ кретања, куда је нешто усмерено: у, до, према: воз за Атину, ићи за Београд, пут за Ужице.
уза шта се нешто спаја, веже, придања, који се предмет хвата, чупа и сл.: везати за ногу, држати за руку, чупати за косу.
коме се нешто даје, упућује, шаље: порука за мајку, писмо за оца, наредба за команданта.
за кога се удаје (ређе жени) неко: удати се, поћи за некога.
коме или чему нешто служи, за шта је нешто намењено: пут за моторна возила, прелаз за пешаке, вода за пиће.
дораслост, подобност нечему; доспелост за нешто: порасла за удају, стасао за женидбу; сазрети за жетву.
коме или чему нешто одговара, приличи: сено за козу, похвала за ђака.
чега је неко достојан (чега је нешто достојно), шта заслужује: успех за дивљење, поступак за осуду.
склоност нечему, однос, расположење за нешто. – Нисам за седење. Да ли си за кафу?
Нисам за седење
подршку, заузимање за некога, позитиван став: у корист, у прилог, на страни; изјаснити се за некога, навијати за Звезду, бити за демократе.
намеру да се неко доведе, да се нешто допреми: по: поручити за оца, послати за брашно, ићи за дрва.
сврху зашто се нешто обавља, зашто нешто служи: орати за кромпир, за силажење притиснути дугме.
циљ, разлог радње; ради: напори за излазак из кризе, чесма за успомену на погинуле.
интересовање, занимање, одређени став према некоме: занимати се за њу, интересовати се за сликарство.
усмереност према предмету сазнања, говорења: о. – Зна му се за сина. Исприча јој за телевизор.
Зна му се за сина
у вези са којим предметом је неко ангажован, крај чега се неко налази: сести за вечеру, сести за писаћу машину.
у чије име се нешто обавља: у име, од стране. – Пољуби га за мене. Поздрави је за ме и за моју мајку.
Пољуби га за мене
шта се надокнађује, замењује, продаје. – Око за око, сир за паре.
Око за око, сир за паре
шта је надокнада, цена за нешто: купити за багателу, продати за пет хиљада.
на чему се нешто темељи, за што се нешто потражује, окривљује, кажњава: окривити за проневеру, казнити за преступ.
звање, чин, службу у коју се неко поставља: ићи за судију, крунисати се за цара, учити за лекара.
својство које се некоме признаје, придаје, за шта се неко сматра. – Сматра ме за кума. Држи га за јунака.
Сматра ме за кума
коме припада одређено мишљење, став: по. – За мене је он најбољи сликар. За њега то није важно.
За мене је он најбољи сликар
временску намену, временски рок. – Оставио сам то за пролеће.
Оставио сам то за пролеће
временску одређеност; о. – За Нову годину идем у Србију.
За Нову годину идем у Србију
временски период после којега долази до нечега: кроз. – За три године умре му мајка.
За три године умре му мајка
са избледелим значењем, у заклињању, преклињању: јако чуђење: за име Бога, за име света.
да се неко (нешто) налази или се нешто збива, одвија позади, иза онога што реч у инструменталу значи. – Стоји за кућом. Цвета за међом.
Стоји за кућом
кретање нечијим трагом, иза кога (или чега) неко или нешто креће у истом правцу: ићи за њом, трчати за лоптом, ићи за водичем.
кретање у правцу циља, према идеји, идеалу: ићи за послом, ићи за својом срећом.
на чији рачун, о коме се проносе (неповољни) гласови. – Говори за мном којешта.
Говори за мном којешта
да се нешто налази на ономе, или у ономе што реч у инстр. значи: за ђачком клупом, седети за столом.
да је нешто уденуто, увучено, стављено у нешто или иза нечега: пиштољ за појасом, цвет за ревером.
редослед по коме неко (нешто) иза некога (нечега) долази. – Иде човек за човеком.
Иде човек за човеком
шта је потребно, шта се тражи, у чему се оскудева: потреба за стручњацима, тражња за кукурузом.
усмереност жеље, хтења: воља за јелом, жеља младих за променама.
разлог жалости, жаљења за нечим: жалити за покојником, пресвиснути за братом.
заузетост нечим, задуженост неким, обично чобанским послом; ићи за говедима, бити за овцама.
истовременост: у току, у време, приликом: испричати за доручком, рећи за вечером.
уз глаголе који казују осећања, расположења, означава узрок: жалити за школом, вапити за осветом. • бити за неким бити удата за некога.
Напомене
Уз генитив, акузатив и инструментал
са речју у ген. одређује
са речју или са изразом у ак. одређује
са речју у инстр. означава
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.