Врста речи

Предлог

У активној верзији речника налази се 90 одредница означених као „Предлог“.

90одредница
ббез2за означавање немања, непостојања, одсуства (некога, нечега): небо ~ облака, човек ~ пријатеља, човек ~ руке, живот ~ љубави.бблизу²2за место: покрај, поред, код: ~ села.ччело6изнад, врх (нечега); покрај, поред (нечега), уз (нешто): ~ главе, ~ узглавља, ~ врата, ~ стола.ддиљемширом, дуж: ~ града, ~ домовине.ддно2на доњем крају, наниже, према дну: спавати ~ ногу, пасти ~ брда.ддо3место завршетка кретања или простирања, протезања у непосредној близини, одн. у сфери, области онога уз чије име предлог стоји: доћи до куће, протезати се до мора, отићи до факултета, попети се до врха (до на врх).ддоднодо дна; до доње стране, до доњег краја: ~ чаше, ~ срца, од главе ~ пете.ддокрајодређује место завршетка кретања или простирања које се налази на крају или до онога што значи име у генитиву: до краја: доћи ~ шуме.ддосреддо средине (нечега): ~ собе.ддоврхдо врха, до горње ивице: ~ куће, ~ чела.ддуж2у правцу, смеру пружања, протезања нечега, одн. напоредо с тим правцем, у дужину: протезати се ~ пута.иискрај2покрај, поред, крај: ~ врата.иисподда је нешто на доњој страни чега: ~ камена, ~ ногу.ииспредозначава: 1. а. да се нешто налази, простире, пружа с предње стране некога или нечега: седети ~ куће, држати ~ себе. б. одвајање, удаљавање са места пред неким или нечим: дође ~ позоришта, бежи ~ нас.ииспрекоса друге стране или на другој страни, преко (нечега): ~ Дрине.иизмеђуда се неко или нешто налази, креће у простору одређеном везом именице и предлога: стати ~ два дрвета.иизнаду просторном значењу а. да се нешто налази или врши над појмом с именом у генитиву с горње или спољне стране. – Сунце је било високо изнад острва. Изнад мишића налази се масно ткиво. б. да је што на већој надморској висини од појма у генитиву. – Авала изнад Београда. в. кретање простором који се налази над појмом с именом у генитиву. – Пролете авион изнад кућа. г. положај где се завршава кретање. – Засукао је рукаве до изнад лаката.кк(а)правац у односу на неки оријентациони појам (кад се нешто, неко креће, простире, усмерава, пружа и сл.): кренути ка хотелу, окренути к мени. Пут води к Београду.ккод2положај или место вршења радње које се налази уз, поред, близу, до, крај појма уз чије име стоји: у Крушевцу код воде Мораве, код ловачке ватре, у Обреновцу код Београда.кконтра2насупрот, против. – Сведочио је контра мене; ~ Љубишином предлогу. • про и контра (pro et contra) за нешто и против нечега.ккрај2означава да се неко или нешто налази или креће у непосредној близини онога што је именовано генитивом; уп. близу, код, поред, покрај, уз: ~ ватре, ~ пута.ммеђвиди међу.ммеђууказује на средњи положај у односу на два предмета или више њих: између. а. (са инстр.) као место на којем се нешто налази: са лулом међу зубима. б. (са ак.) као место где се завршава или куда је усмерено: долети међу њих.ммимоозначава пролажење у близини онога што је исказано генитивом: поред, покрај, крај: проћи ~ куће.ннад(са ак.) означава место, као циљ завршетка кретања или управљености гл. радње, које се налази изнад некога или више нечега: погледати нада се.ннаднона доњем крају, делу, у дну, при дну нечега: ~ ливаде.ннадохвата. при руци, у близини, близу (тако да се може дохватити): бити (налазити се, стајати) ~. б. без реда, како шта наиђе, несистематски; на брзину, журећи; уредно, успутно. – Новине се читају похлепно, али површно и надохват.ннадомак, ређе с дат.) означава велику близину ономе што је казано именском речју у генитиву (одн. дативу): сасвим близу, у близини: ~ града, ~ села. II. прил. недалеко, близу (о месту до којег се стигло после кретања, приближавања).ннаконозначава да се оно о чему је реч дешава, (з)бива, долази, следи итд. а. тек после, по свршетку онога што значи самостална реч у генитиву, после, иза: ~ два-три корака, ~ вечере, ~ киша, ~ ослобођења. б. по истеку означеног, наведеног времена, пошто прође, кад је прошло, кад се навршило: ~ два дана, ~ много (сто и сл.) година, ~ неколико недеља. в. иза смрти онога чије име стоји у генитиву, после (нечије) смрти: оставити ~ себе. • ~ што у везничкој служби: исказује да се радња главне реченице врши после оне у зависној временској реченици: пошто, када: након што је отишао.ннакрајозначава да се неко или нешто налази а. на крајњем, завршном, периферном делу, на самом крају, на завршетку, на периферији онога што је означено именом у генитиву: ~ Дробњака, ~ села. б. на ивичном делу, на ивици, рубу онога што је означено именом у генитиву: седети ~ постеље. • бити ~ срца бити лако увредљив, преосетљив; љутити се, вређати се због ситнице, ни за шта. ~ света експр. врло далеко: као да је отишао ~ света.ннапремавиди према (б).ннапротив2види насупрот.ннаспрамнасупрот (некога, нечега, некоме, нечему), према (некоме, нечему): ~ винограда.ннасредна средини, у средини, усред; на средину, у средину: бити ~ воде; изићи ~ пута.ннасупрот2преко пута, наспрам, према. – Седео је насупрот оцу на крају стола.нназад2види пре (в): ~ две године.нниз2кад је реч о кретању од више тачке према нижој, одозго надоле; у правцу тока: ~ брдо, низа зид, низа степенице, ~ реку.нниже2одређује место које се налази даље или ближе испод онога, одн. с доње стране онога што је казано именицом: испод. – Сишли су на пут ниже куће.оод(обично у спрези са „до", „према") а. место почетка кретања, пружања, проширања: од куће до школе, од почетка до краја, од центра према периферији. б. почетак временског одсека, периода, стања, трајања: од јутра до вечери, од 6 сати до 18 сати, од 1389. године до ослобођења од Турака. в. појам од којег или којим започиње нешто, почетни, полазни елеменат (какве целине, опсега, садржаја и др.) од рођења до смрти, од главе до пете.ооко2обухватање, опкољавање нечега потпуно, са свих страна. – Седе гости око стола. Носи шал око врата.оосимза изузимање онога што значи појам у зависном падежу: изузев(ши), сем; једино. – Ништа нема осим неколико новчића.ппод2место (положај и сл.) испод којег, са чије доње стране се окончава радња, кретање итд.: погодити под сису, скочити под воз.пподноу доњем делу, испод нечега: ~ брда, ~ врба.ппокрајда се нешто врши или налази у непосредној близини: поред, близу, уз: стајати покрај куће, трчати покрај реке.ппомоћупреко, на основу, путем некога или нечега: ~ силе, ~ књига, ~ радника.ппонадпоказује а. да се неко, нешто налази у простору изнад некога, нечега: облаци ~ шуме, авион ~ куће. б. положај нечега што је у непосредној близини, али повише каквог места: виноград ~ села.ппопутналик на, као. — Брз је попут ветра.ппорадиизриче: а. намеру, циљ, сврху: ради. – Иде на припреме поради такмичења. б. узрок: због. – Свађа се с мужем поради лажи. • ићи ~ себе ићи да се обави нужда.порадппоредза место и за правац кретања у непосредној близини: до, покрај, при, уз(а): стајати ~ некога, трчати ~ нечега.ппосредозначава: а. релативну средину места или простора онога што реч или израз у