Значење и употреба
Како се реч користи
обично у спрези са „до", „према") а. место почетка кретања, пружања, проширања: од куће до школе, од почетка до краја, од центра према периферији. б. почетак временског одсека, периода, стања, трајања: од јутра до вечери, од 6 сати до 18 сати, од 1389. године до ослобођења од Турака. в. појам од којег или којим започиње нешто, почетни, полазни елеменат (какве целине, опсега, садржаја и др.) од рођења до смрти, од главе до пете.
одвајање, удаљавање; уклањање, избегавање (некога, нечега): побећи од куће, склањати се од злих очију, бежим од њега. б. удаљеност од утицаја, дејства некога, нечега: далеко од опасности, независан од нечије воље. в. правац, смер, страну потицања, одвајања, удаљавања: од истока дува ветар, долази од њега.
оно што омогућава, пружа услове за нешто: живети од рада. б. вршиоца радње, субјекат (логички): бити ухапшен од полиције, рањен од метка. в. узрочника, изазивача каквог стања, расположења и сл.: уморити се од рада, патити од главобоље.
порекло, потицање: Тодор од Сталаћа, од доброг оца и од још боље мајке (бити, потицати). б. материјал, грађу, чиме је што начињено: кула од карата, прстен од злата. в. предмет као део неке целине, скупа: рукав од капута, точак од аутомобила.
квалитет, квалификацију, занимање: ствар од вредности, човек од струке. б. врсту улоге, вредности, ефекта: бити од користи, човек од утицаја, значаја. в. намену, службу, сврху: трака од писаћемашине, кутија од наочара.
меру, количину, износ: девојка од 18 година, скок од осам метара.
појам који се карактерише (обично у фиг. значењу) оним што значи појам који му претходи: душа од човека, беда од посла.
заједно са именицом (обично у фиг. значењу) означава начин, квалитет, интензитет, узрок и сл. онога што се казује глаголом; учинити што од свег срца, избезумити се од среће, уморити се од рада.
у комп. конструкцијама) појам који се од другог разликује у степену особине. — Петар је другачији од осталих.
Петар је другачији од осталих