Речник српског језика

високи самогласник (вокал) предњег реда.

саставни, за спајање речи, делова реченице и реченица.

при изражавању чуђења, изненађења. – И, и, колико је порастао!

сл.; пасући лишити, оставити (ливаду, пашњак и сл.) без траве, ниског растиња и сл.): ~ траву; ~ ливаду.

др.), трештен (мртав, мортус) ~ потпуно, тотално пијан, да се не може држати на ногама и сл.

уз основе страног порекла: означава да је нешто супротно од онога што значи основна реч: илегалан, иреалан, ирационалност и др.

за подражавање магарећег њакања.

допусни везник којим се изражава да се значење онога што је припојено тим везником не искључује и поред супротног очекивања: премда, мада, и поред тога што.

види информбировац.

врста велике беле чапље Ibis aethiopica, коју су стари Египћани поштовали као божанство.

бакарни суд с уским грлом, дршком и поклопцем сличан врчу.

врста танког свиленог конца.

кретати се корачајући, ходати, пешачити: ~ брзо.

придевска присвојна заменица: ма чији, било чији.

највиши, крајњи циљ који неко жели остварити: ~ му је да дипломира.

који представља најбоље остварење, који задовољава појам о идеалу, савршен.

маштати о неком идеалу, заносити се идеалима; славити, величати, идеализовати.

присталица, следбеник идеализма у филозофији, науци, уметности.

који се односи на идеалисте, на идеализам.

као идеалиста, на идеалистички начин: ~ формулисати.

жена идеалист(а).

постојање идеалног, духовног.

представљање (нечега, некога) улепшано, идеализовање.

правац у филозофији који (насупрот материјализму) сматра да је основа свега што постоји дух, идеја.