Лексикографски атлас

Речник српског језика

Значења, облици, порекло и употреба речи на једном месту.

Каталог одредница

2,593 резултата

и
и

И) с непром. лингв. а. високи самогласник (вокал) предњег реда. б. слово којим се обележава тај глас.

и
и2

саставни, за спајање речи, делова реченице и реченица.

и
и3

при изражавању чуђења, изненађења. – И, и, колико је порастао!

и
и5

сл.; пасући лишити, оставити (ливаду, пашњак и сл.) без траве, ниског растиња и сл.): ~ траву; ~ ливаду.

и
и6

др.), трештен (мртав, мортус) ~ потпуно, тотално пијан, да се не може држати на ногама и сл.

и
и-4

уз основе страног порекла: означава да је нешто супротно од онога што значи основна реч: илегалан, иреалан, ирационалност и др.

и
иа

за подражавање магарећег њакања.

и
иако

наглашено: Иако и иако) допусни везник којим се изражава да се значење онога што је припојено тим везником не искључује и поред супротног очекивања: премда, мада, и поред тога што.

и
ибис

и ибис м зоол. врста велике беле чапље Ibis aethiopica, коју су стари Египћани поштовали као божанство.

и
ићи

кретати се корачајући, ходати, пешачити: ~ брзо. б. кретати се превозним средством, путовати: из Београда у Нови Сад ~ аутобусом, ~ авионом.

и
ичији

придевска присвојна заменица: ма чији, било чији.

и
идеалан

који представља најбоље остварење, који задовољава појам о идеалу, савршен. б. изврстан, одличан.

-лна
и
идеалист

присталица, следбеник идеализма у филозофији, науци, уметности.

и
идеалистички

који се односи на идеалисте, на идеализам.

-о (идеалистичан-чна

Истражите по теми

Речник као мапа језика