Област употребе
Филозофија
У активној верзији речника налази се 125 одредница означених као „Филозофија“.
аагностицизамидеалистичко филозофско учење које негира могућност спознавања објективног света и његових законитости.-змааакцидентслучајан, неочекиван догађај (обично неповољан, несрећан случај, незгода и сл.).аакциденталаннебитан, случајан, променљив.-лна · -о · акцидентан · -тнаааксиомосновна чињеница, основно начело, истина коју не треба доказивати, очигледна истина.-омааактивизамузимање активног учешћа у неком раду, акцији, непосредно ангажовање у нечем и спремност за предузимање одговорности.-змааактуелизама. учење да је стварност непрекидна делатност, непрекидно стварање. б. теорија да је душевни живот стални процес.-змаааморализамгледиште које негира вредност морала.-змааантиципацијапримање, узимање нечега унапред, предујам, аконтација.аантитезапотпуна супротност, противречност, опречност.аантропоцентризамучење по коме је човек средиште и сврха света.-змаааприоризамидеалистичко схватање да извесни елементи сазнања постоје пре и независно од искуства.-змааапсолуту идеалистичкој филозофији праоснова света, оно што све условљава а само није ничим условљено, апсолутни дух; бог, божанство; оно што у себи обухвата све, потпуност, апсолутност.-ута · -ааапсолутанкоји не зависи ни од чега, ничим неусловљен, безуслован, несумњив: ~ биће.-тна · -оаапстракцијаначин сазнања, издвајање и одбацивање посебног, небитног, ради утврђивања општег, заједничког, битног, резултат тога процеса, мисао издвојена из емпиријског контекста, нешто уопштено, чисто појмовно.ааутаркијасистем у коме се потребе у материјалним добрима подмирују властитом производњом; тежња за изолацијом националне привреде од светске и домаћег тржишта од светског.ббитакосновно одређење неког бића, постојање, егзистенција, бивствовање; уп. бивство (2).-ткаббивствовањепостојање, егзистенција.ббивствоватипостојати, егзистирати.-ујемццинизамиронична дрскост, груба отвореност и заједљивост, подсмешљивост; омаловажавање и презир друштвених обичаја, морала и пристојности: говорити са цинизмом.-змаддатостоно што објективно постоји, што је објективно дато у одређеним околностима; објективна, позната чињеница: друштвена ~.-остиддедукцијалогичка метода закључивања којом се полазећи од општега долази до појединачних судова.ддеизамрелигиозно-филозофско учење које прихвата постојање бога само као праузрока, творца света, а негира његов утицај на даљи развитак.-змаддетерминацијаближе одређивање неког појма.ддетерминантачинилац, фактор од пресудног значаја за развој и правац неког збивања.ддетерминизамучење по коме је све што постоји, свака појава и збивање условљено и нужно одређено законима узрочности.-змаддихотомијалогичка подела неког појма на два потпојма, два члана који су обично међусобно супротни (нпр. пол: мушко, женско), двојност.ддијалектиканаука, учење о општим законима кретања и развитка природе, друштва и човековог мишљења (битни саставни део марксистичког назора).ддинамизамсхватање, теорија према којој су сила и кретање у основи свега постојећег.-змаддискурзиванкоји се изводи, добија помоћу разума, мисаоног закључивања, логички, појмовни: ~ мишљење, ~ закључак.-вна · -оддуализамидеалистички назор о постојању двају исконских и равноправних категорија стварности: духа и материје.-змаддуховникоји се односи на дух (1), нематеријалан, бестелесан: ~ свет.-а · -о (ретко неодр. духован · -вна · -оддушадуховни (мисаони и емотивни) живот човека са свим његовим психичким манифестацијама, свест, емоције, осећања: продрети у нечију душу, желети некоме добро у својој души; дати душу нечему.ддвојствонапоредно постојање двају посебних делова, елемената, облика, чињеница, особина, двојност, двострукост: ~ књижевности (писане и усмене), ~ културе.ееманацијапрема неким идеалистичким учењима произлажење, настајање, „исијавање" свега реалног из једног исконског, апсолутног праузрока, врховног бића, „прабитка".еемпириокритицизамидеалистички правац настао у другој половини XIX века, учење по коме основ сазнања представљају субјективни осећаји и доживљавања.-змаеемпиризамфилозофско учење по коме је искуство једини извор сазнања.-змаеентелехијастваралачки принцип иманентан развитку бића (у Аристотеловој филозофији).еентитета. биће, оно што постоји у стварности. б. суштина ствари, битност.-етаеепикуреизамучење грчког филозофа Епикура о задовољству као највишем добру и мерилу вредности; схватање да је смисао човековог живота телесно уживање.-змаеепикурејствовиди епикуреизам.еесенцијаконцентрисани екстракт арома, ароматичних биљака, воћа и сл. или вештачка материја посебног мириса, укуса која се користи за справљање ликера, посластица, мириса и сл.: ~ лавандуле, ружина ~.еетиологијадео медицине који се бави истраживањем узрока болести; узрок болести.ееудемонизаметничко учење по коме је срећа и задовољство сврха и смисао људског живота и највише мерило вредновања људских вредности.-змафформализампретпостављање форме, облика садржају и суштини, придавање пресудног значаја форми (у оцењивању, тумачењу и сл.); ситничаво придржавање устаљених форми (у неком послу).-змаггносеологијатеорија сазнања, спознаје, део филозофије који се бави проучавањем извора, путева и форми сазнања.ггностицизамрелигиозна идеологија (с мноштвом секти) која веру заснива на знању; јеретички правац раног хришћанства који је настојао да хришћанство приближи античкој идеалистичкој филозофији.-змаххаосметеж, неред, дармар; збрка, конфузија: ~ на улици, ~ у соби; ~ у глави.ххедонизамфилозофско учење, етички правац по којем је ужитак и задовољство основни принцип и смисао живота.-змаххегелијанизамучење немачког идеалистичког филозофа Хегела и његових присталица и настављача његових учења.-змаххегелијанствовиди хегелијанизам.