Област употребе
Филозофија
У активној верзији речника налази се 106 одредница означених као „Филозофија“.
аагностицизамидеалистичко филозофско учење које негира могућност спознавања објективног света и његових законитости.-змааакцидентслучајан, неочекиван догађај (обично неповољан, несрећан случај, незгода и сл.).аактивизамузимање активног учешћа у неком раду, акцији, непосредно ангажовање у нечем и спремност за предузимање одговорности.-змааактуелизама. учење да је стварност непрекидна делатност, непрекидно стварање. б. теорија да је душевни живот стални процес.-змаааморализамгледиште које негира вредност морала.-змааантиципацијапримање, узимање нечега унапред, предујам, аконтација.ааприоризамидеалистичко схватање да извесни елементи сазнања постоје пре и независно од искуства.-змааапсолутанкоји не зависи ни од чега, ничим неусловљен, безуслован, несумњив: ~ биће. б. потпун, савршен: ~ истина, ~ срећа, ~ мир. в. неограничен у погледу власти: ~ власт, ~ владар, ~ монархија. г. неминован, нужан: ~ последица, ~ потреба. д. искључив, једини: ~ надлежност, ~ творац нечега.аапстракцијаначин сазнања, издвајање и одбацивање посебног, небитног, ради утврђивања општег, заједничког, битног, резултат тога процеса, мисао издвојена из емпиријског контекста, нешто уопштено, чисто појмовно.ааутаркијасистем у коме се потребе у материјалним добрима подмирују властитом производњом; тежња за изолацијом националне привреде од светске и домаћег тржишта од светског.ббитакосновно одређење неког бића, постојање, егзистенција, бивствовање; уп. бивство (2).-ткаццинизамиронична дрскост, груба отвореност и заједљивост, подсмешљивост; омаловажавање и презир друштвених обичаја, морала и пристојности: говорити са цинизмом.-змаддатостоно што објективно постоји, што је објективно дато у одређеним околностима; објективна, позната чињеница: друштвена ~.-остиддедукцијалогичка метода закључивања којом се полазећи од општега долази до појединачних судова.ддеизамрелигиозно-филозофско учење које прихвата постојање бога само као праузрока, творца света, а негира његов утицај на даљи развитак.-змаддетерминацијаближе одређивање неког појма.ддетерминантачинилац, фактор од пресудног значаја за развој и правац неког збивања.ддетерминизамучење по коме је све што постоји, свака појава и збивање условљено и нужно одређено законима узрочности.-змаддихотомијалогичка подела неког појма на два потпојма, два члана који су обично међусобно супротни (нпр. пол: мушко, женско), двојност.ддијалектиканаука, учење о општим законима кретања и развитка природе, друштва и човековог мишљења (битни саставни део марксистичког назора).ддинамизамсхватање, теорија према којој су сила и кретање у основи свега постојећег.-змаддискурзивани лог. који се изводи, добија помоћу разума, мисаоног закључивања, логички, појмовни: ~ мишљење, ~ закључак.-вна · -оддуализамидеалистички назор о постојању двају исконских и равноправних категорија стварности: духа и материје.-змаддуховникоји се односи на дух (1), нематеријалан, бестелесан: ~ свет. б. који се односи на човекову свест, психички, ментални; уп. дух (2): ~ здравље, ~ поремећеност. в. који се односи на унутрашњи човеков живот, на интелект и емоције, мисаони, интелектуални, душевни; уп. дух (3): ~ живот. г. који се брине о нечијем интелектуалном развоју, који образује, васпитава: ~ вођа, ~ учитељ, ~ отац.-а · -о (ретко неодр. духован · -вна · -оддвојствонапоредно постојање двају посебних делова, елемената, облика, чињеница, особина, двојност, двострукост: ~ књижевности (писане и усмене), ~ културе.ееманацијапрема неким идеалистичким учењима произлажење, настајање, „исијавање" свега реалног из једног исконског, апсолутног праузрока, врховног бића, „прабитка".еемпириокритицизамидеалистички правац настао у другој половини XIX века, учење по коме основ сазнања представљају субјективни осећаји и доживљавања.-змаеемпиризамфилозофско учење по коме је искуство једини извор сазнања.-змаеентелехијастваралачки принцип иманентан развитку бића (у Аристотеловој филозофији).еентитета. биће, оно што постоји у стварности. б. суштина ствари, битност.-етаеепикуреизамучење грчког филозофа Епикура о задовољству као највишем добру и мерилу вредности; схватање да је смисао човековог живота телесно уживање.-змаеепикурејствов. епикуреизам.еесенцијаконцентрисани екстракт арома, ароматичних биљака, воћа и сл. или вештачка материја посебног мириса, укуса која се користи за справљање ликера, посластица, мириса и сл.: ~ лавандуле, ружина ~.еетиологијадео медицине који се бави истраживањем узрока болести; узрок болести.ееудемонизаметничко учење по коме је срећа и задовољство сврха и смисао људског живота и највише мерило вредновања људских вредности.-змафформализампретпостављање форме, облика садржају и суштини, придавање пресудног значаја форми (у оцењивању, тумачењу и сл.); ситничаво придржавање устаљених форми (у неком послу).-змаггносеологијатеорија сазнања, спознаје, део филозофије који се бави проучавањем извора, путева и форми сазнања.ггностицизамрелигиозна идеологија (с мноштвом секти) која веру заснива на знању; јеретички правац раног хришћанства који је настојао да хришћанство приближи античкој идеалистичкој филозофији.-змаххаосметеж, неред, дармар; збрка, конфузија: ~ на улици, ~ у соби; ~ у глави.ххедонизамфилозофско учење, етички правац по којем је ужитак и задовољство основни принцип и смисао живота.-змаххегелијанизамучење немачког идеалистичког филозофа Хегела и његових присталица и настављача његових учења.-змаххегелијанствов. хегелијанизам.ххеуристикавештина проналажења истина; наука о методама истраживања нових сазнања.ххипостазаоснова, подлога; опредмећење, отелотворење нечег апстрактног: ~ божанства.иидеалитетпостојање идеалног, духовног.-етаиидеализамправац у филозофији који (насупрот материјализму) сматра да је основа свега што постоји дух, идеја.-змаиидејау идеалистичкој филозофији, појам савршенства свега што постоји, а што се не налази у искуству, праузрок ствари.иидеологијанаука о идејама, појмовима као основним принципима и погледима на живот и свет.иилузионизамсубјективно-идеалистички правац у филозофији по коме је материјални свет само илузија, обмана.-змаииндетерминизамидеалистичко учење које пориче повезаност и условљеност појава у природи и друштву и наглашава постојање човекове слободне воље.-зма