који се односи на дух (1), нематеријалан, бестелесан: ~ свет. б. који се односи на човекову свест, психички, ментални; уп. дух (2): ~ здравље, ~ поремећеност. в. који се односи на унутрашњи човеков живот, на интелект и емоције, мисаони, интелектуални, душевни; уп. дух (3): ~ живот. г. који се брине о нечијем интелектуалном развоју, који образује, васпитава: ~ вођа, ~ учитељ, ~ отац.

који се односи на веру, цркву, верски, црквени, свештени, духовнички: ~ лице, ~ суд, ~ ред. б. (у устаљеним изразима) који се стара о души, моралу, одн. који је под нечијим моралним надзором (када је реч о односима између свештеника и верника): ~ отац, ~ син.