Речник српског језика

З) с непром. лингв. а. звучни зубни струјни сугласник. б. слово којим се обележава тај сугласник.

у префиксалним глаголима (и изведеницама према таквим глаголима) означава а. 1) почетак радње или стања: запевати, заиграти, засијати, заблистати. 2) делимично извршење радње, обухватање радње до неке мере: загристи, засећи. 3) долазак у неко ново стање: заруменити се, зарудети, зазеленети се. 4) настајање неке временске појаве: закишити, заснежити, захладити. б. 1) довођење нечега позади, иза, доспевање са друге стане нечега: заметнути (за леђа), заћи, запасти. 2) увученост, смештеност унутра: завући, забости, закопати. 3) посувраћење, одстрањивање врха, дела нечега: заврнути, загризати, заломити, закинути. 4) довођење (некога) на непознато место; губљење (нечега): завести, залутати, загубити. в. 1) заостајање, кашњење, престанак кретања; изазивање таквог кретања: задржати (се), застати, зауставити (се). 2) дуже упуштање у неку радњу: запричати се, запити се, засести. 3) обузетост нечим: загледати се, занети се. г. причвршћивање за нешто; прикачињање за нешто: завезати, заденути, закачити. д. бележење у текст, на папир: забележити, записати, завести. ђ. 1) обухватање, ограђивање нечега, затварање отвора на нечему: заградити, зазидати, зачепити, заклонити. 2) прекривање нечега: затрпати, заорати. 3) стицање, освајање нечега: заузети, закупити, запленити. 4) прекривање површине нечега (мазањем, прљањем и сл.): замазати, запрљати, зафарбати. е. додавање примеса, зачина нечему: засолити, засладити. ж. стицање неког статуса, титуле, звања: замомчити се, запопити се, зацарити се.

произвести у чин архимандрита. и ~ се постати архимандрит.

почети завијати, почети урликати (о псу или вуку).

од забацити (се).

забаченост), -ости ж стање и особина онога што је забачено.

сместити, ставити, бацити иза нечега: ~ руке на леђа. б. домерити уназад: ~ косу. в. бацити подаље, на веће одстојање (снажним замахом): ~ удицу.

према забацити. и ~ се нехотично се окретати у страну, закретати се.

в. забадача.

игла с главицом, чиода, прибадача.

заједљива шала, пецкање.

онај који се меша у све; онај који задиркује, пецка.

се), забадам (се) несвр. према забости (се). • ~ нос (у нешто) уплитати се, мешати се, петљати се (у нешто, обично где не треба).

и забадава прил. в. бадава: хлеб дати ~; ~ ићи у град.

одчинити, опчарати; заварати.

устајати се, укварити се.

и забалавити, забалавим свр. непрел. а. почети балавити, пустити бале, пену. б. фиг. почети говорити којешта.

почети балити, пенити.

поставити за бана, учинити (некога) баном.

забанујем свр. почети бановати.

удубљење где се задржава вода; рукавац реке.

утврдити, обезбедити барикадама. – Куће су забарикадиране. и ~ се обезбедити се, заштитити се барикадама.

надравити бару: ~ купајући дете. и ~ се претворити се у бару; начинити се као бара.

заћи, залутати: ~ с пута.