Речник српског језика

Њ) с непром. а. лингв. предњонепчани, палатални носни сугласник (сонант). б. слово којим се обележава тај сонант: велико Њ, мало њ, курзивно њ.

оглашавање магараца и сличних животиња, њакање; уопште глас сличан магарећем оглашавању.

испуштати гласове својствене магарцу, ревати (о магарцу или ономе ко опонаша магарца).

њакнем свр. према њакати.

в. недарце.

в. нега.

који је као у песника Петра Петровића, Његоша, који је у духу Његошеве поезије: ~ стил, ~ стих.

који припада ономе о коме или о чему се говори: ~ капут, ~ књига. б. који се односи на онога о коме се говори, који се тиче онога о коме се говори; који потиче од онога о коме се говори, који остварује онај о коме се говори и сл.: ~ време, ~ помоћ.

в. неговатељ(-).

в. неговати.

в. Немац.

в. немоћа.

који припада оној о којој се говори: ~ кућа. б. који се односи на ону о којој се говори, који се тиче оне о којој се говори; који потиче од оне о којој се говори, који остварује она о којој се говори и сл. – Чување стоке, њено гоњење ... и сличне ствари живеле су и под Турцима. ~ осмех, ~ песма.

и њезин, -а, -о в. њен.

њишем (њихам) несвр. а. покретати нешто тамо-амо, клатити; љуљати некога (у колевци и сл.): ~ гране (о ветру), ~ дете (у колевци или на крилу). б. чинити покрете главом или другим делом тела: ~ главом. т ~ се померати се тамо-амо, љуљати се, клатити се.

се), њихнем (се) свр. према њихати (се).

који припада онима о којима се говори: ~ кућа. б. који се односи на оне о којима се говори, који је у вези с онима о којима се говори, који потиче од оних о којима се говори: ~ поп, њихове горе лист.

и њин, -а, -о прид. зам. в. њихов.

и њиска (дат. -сци) ж њиштање, рзање.

њаскам и њискати, -ам несвр. в. њиштати.

њиснем свр. огласити се њиском, зањиштати (обично о коњу, кобили).

испуштати гласове својствене коњима; уп. рзати.

комад земљишта, поља које се обрађује, ораница.

и пеј. од њива.