Врста речи
Заменица
У активној верзији речника налази се 18 одредница означених као „Заменица“.
ччијиупитна: коме или чему припада — Чије је ово дете; Чија је књига? б. односна (односи се на претходну именицу или заменицу): коме или чему припада. – Срео сам младића чији су родитељи настрадали у саобраћајној несрећи. в. неодређена: нечији. — Ако се чије ствари изгубе, накнаду ће сносити превозник.-а · -еггдештогдечег и гдечега јек. гдјечег и гдјечега) нешто, понешто.јјалична заменица за прво лице једнине. – Пустио бих ја њега, али неће он мене.ккогоду неодређеном значењу: ко, неко; у наглашеном неодређеном значењу: било ко, макар ко, ико. – Није излазила данима из куће, нити ју је когод видео.ккојечијиуказује на припадање разним лицима; било чији.-а · -еккојекакавразни, разноврстан: којекакве књиге.-ква · -оннашкоји припада заједници лица чији је члан говорно лице, који је власништво те заједнице; који се односи на ту заједницу, који се тиче те заједнице; који потиче од те заједнице; који чини ту заједницу и сл.: ~ кућа; ~ сиротиња; ~ породица. б. који се односи на крај, земљу, средину и сл. којој припада заједница лица чији члан говори: ~ држава, ~ језик, ~ култура, ~ народ, наши људи. в. који је из краја, земље у којој живи заједница лица чији члан говори; уп домаћи: ~ (домаће) говече, обични ~ зец. г. који припада партији, странци, организацији и сл. којој припада и заједница лица чији члан говори, који се односи на ту заједницу: ~ ствар, ~ човек. д. који се односи на исту веру којој припада и заједница лица чији члан говори: за ~ Божић, ~ црква. ђ. који је у родбинским, сродничким или блиским, пријатељским, комшијским и сл. односима са заједницом лица чији члан говори.-а · -еннекојив. неки (1).-а · -еннеколиккоји је неодређене величине.-а · -онникакав2придевска заменица којом се одриче присуство било које или било каквог од појмова које значи именица: ~ биће, ~ сила.-ква · -онникојиу одричним реченицама) у општем значењу одричне заменице, за појачавање одричности појма на који се односи: никакав; ниједан.-а · -ешштагодв. штогод.шшто5чега, дат. чему; мн. а) 1. упитна (у упитним и зависноупитним реченицама) а. (кад се пита за предмет или било шта друго осим лица у функцији субјекта) в. шта (I 1). – Што то читаш? Што је било? Што радиш овде? Није знао што да ради. Схваташ ли ти што то значи? б. (у прил. значењу) када се пита за узрок или циљ онога што се у тим реченицама износи: зашто, због чега; ради чега. – Што се толико плашиш? Што се журите? Што не идеш већ једном! Јасно је што данас није дошао. Ви сигурно знате што смо се овде окупили.шштогоду неодређеном значењу: нешто, било што. — Јеси ли штогод сазнао; Ако штогод чујеш о њему, јави ми.ссвакакавобично уз зб. именице и именице у мн.) неодређена, општа придевска заменица којом се указује на различитост, разноврсност онога што значи именица уз коју стоји: ~ цвеће, свакакве играчке, ~ оружје.-ква · -оссвакиопшта заменица којом се указује на све одређене, опште појмове (бића, предмете и сл.) означене именицом уз који стоји (при чему се понекад, у елизији, именица подразумева): ~ нови дан, ~ ђак мора учити, у сваком погледу, ~ стопа гроб до гроба, кроз сваку рупу прође. – Свака [реч] ти се позлатила.-а · -отти4лична заменица затткогодрег. в. когод.