Врста речи
Заменица
У активној верзији речника налази се 30 одредница означених као „Заменица“.
ччијиупитна: коме или чему припада — Чије је ово дете; Чија је књига? б. односна (односи се на претходну именицу или заменицу): коме или чему припада. – Срео сам младића чији су родитељи настрадали у саобраћајној несрећи. в. неодређена: нечији. — Ако се чије ствари изгубе, накнаду ће сносити превозник.-а · -еггдештогдечег и гдечега јек. гдјечег и гдјечега) нешто, понешто.јјалична заменица за прво лице једнине. – Пустио бих ја њега, али неће он мене.ккогоду неодређеном значењу: ко, неко; у наглашеном неодређеном значењу: било ко, макар ко, ико. – Није излазила данима из куће, нити ју је когод видео.ккојечијиуказује на припадање разним лицима; било чији.-а · -еккојекакавразни, разноврстан: којекакве књиге.-ква · -оккојекопонеко, гдеко. – Састао сам се с председником и још с којекиме.којекога · којекогкколикиу упитном значењу: како велики, које количине, обима, узраста и сл. – Колика су ти деца? Колика ти је плата?-а · -о (ретко колик · -ика · -омми¹лична заменица за прво лице множине (према „ја" у једнини), којом се означава неко заједништво говорног лица с другим лицем или лицима.ннашкоји припада заједници лица чији је члан говорно лице, који је власништво те заједнице; који се односи на ту заједницу, који се тиче те заједнице; који потиче од те заједнице; који чини ту заједницу и сл.: ~ кућа; ~ сиротиња; ~ породица.-а · -еннекојивиди неки (1).-а · -еннеколиккоји је неодређене величине.-а · -онниједанзаменица којом се одриче присуство, постојање и сл. било којег од појмова које значи именица; ~ пријатељ, ~ разлог.-дна · -онникакав2придевска заменица којом се одриче присуство било које или било каквог од појмова које значи именица: ~ биће, ~ сила.-ква · -онникојиу општем значењу одричне заменице, за појачавање одричности појма на који се односи: никакав; ниједан.-а · -енниколик(и)као одричан одговор на питање: „колик(и)" (по величини, висини, узрасту и сл.). – Колика штета је направљена? Николика.-а (-а · -о (-оњњинвиди њихов.-а · -оооволикикоји је ове величине, овако велик; овако бројан; који се испољава, појављује у великој мери, интензитету и сл.: ~ прут; ~ број; ~ труд.-а · -оппонештонешто мало, не много. – Понешто је писао.понечег(ассебелична повратна заменица за свако лице једнине и множине која у реченици замењује субјекат у одговарајућем зависном падежу: плашити се ~, волети самог себе, мислити лепо о себи, задовољан самим собом. -- доћи (к) себи а) повратити се из несвести, освестити се. б) смирити се после неког великог узбуђења; снаћи се. држати до себе имати високо мишљење о својим способностима и вредностима, високо ценити себе. изван себе (бити, доћи, довести некога) у највећем емотивном узбуђењу (бити), у крајње узбуђење (доћи, довести некога и сл.). (к) себи руке! не дирај! не мешај се! наћи себе (у нечему) наћи област (рада, посла и сл.) у којој се најбоље испољавају нечије способности и склоности. повући се (затворити се) у себе изоловати се од околине, друштва, усамити се. према себи у складу са својим захтевима, свом укусу, својим могућностима. преузети на себе примити, примати на себе одговорност за нешто, обавезати се на извршење нечега. сам (сама, само) по себи в. сам (изр.). удубити се у себе предати се дубоком размишљању о нечему.шштагодвиди штогод.шшто5чега, дат. чему; мн. а) 1. упитна (у упитним и зависноупитним реченицама) а. (кад се пита за предмет или било шта друго осим лица у функцији субјекта) в. шта (I 1). – Што то читаш? Што је било? Што радиш овде? Није знао што да ради. Схваташ ли ти што то значи? б. (у прил. значењу) када се пита за узрок или циљ онога што се у тим реченицама износи: зашто, због чега; ради чега. – Што се толико плашиш? Што се журите? Што не идеш већ једном! Јасно је што данас није дошао. Ви сигурно знате што смо се овде окупили.шштогоду неодређеном значењу: нешто, било што. — Јеси ли штогод сазнао; Ако штогод чујеш о њему, јави ми.ссвакакав(обично уз зб. именице и именице у мн.) неодређена, општа придевска заменица којом се указује на различитост, разноврсност онога што значи именица уз коју стоји: ~ цвеће, свакакве играчке, ~ оружје.-ква · -оссвакиопшта заменица којом се указује на све одређене, опште појмове (бића, предмете и сл.) означене именицом уз који стоји (при чему се понекад, у елизији, именица подразумева): ~ нови дан, ~ ђак мора учити, у сваком погледу, ~ стопа гроб до гроба, кроз сваку рупу прође. – Свака [реч] ти се позлатила.-а · -оссвакоопшта именичка заменица за лица којом се указује на сваког појединца, сваку особу без изузетка, на све до једнога. – Свако је ковач своје среће. Свако носи свој крст. Нека свако каже своје.свак · -ог(атти4лична заменица затткогодвиди когод.ттоликикоји је по величини, износу и сл. као и појам с којим се упоређује, који је те величине, износа, узраста и сл.: исто ~, приближно ~.-а · -оввилична заменица за друго лице множине: особе, лица којима се обраћамо у говору, писму.