Речник српског језика

средњи самогласник задњег реда при чијем изговору се усне заокружују и истурају: кратко о.

(с ак.) на ослонац за који се закачује оно што се веша: обесити о клин.

за дозивање. – О, Марко!

као префикс код глагола означава: 1. а. материјално обухватање предмета радњом, простирање око предмета: опивичити, окружити и сл. б. нематеријално обухватање предмета: опевати, очувати и сл.

место, подручје у пустињи са изворима воде и са вегетацијом.

извршење радње око објекта, са његове спољне стране, обухватајући га у целини: обгрлити, опколити, облити, опкопати, обрубити, опшити.

обе, обеју (обеју), обема (обема) јек. обје, обију (обију), објема (објема) (ж) (с предлозима често непром.) бр. и један и други, и једно и друго, и једна и друга.

инсект двокрилац из пор. Tabanidae који напада говеда и коње (понекад и људе) сишући им крв.

према обости.

се, -ам се несвр. бацакати се, ритати се наамо и јурити збор уједа обада (о говечету, говедима).

обадве јек. обадвије (ж) бр. в. оба.

види обоје.

види обојица.

завршити бајање, изговарање тајанствених речи уз необичне покрете (ради тобожњег отклањања болести, несреће и сл.).

постати бајат, изгубити свежину, отврднути.

види обао.

гранична линија између копна и воде; ужи појас земље уз море, реку или језеро.

урљати, умазати балама.

оборити, срушити.

према обалити.

који се односи на обалу (који припада обали, који потиче с обале, који је запослен на обали и сл.): ~ насип, ~ радник.

према обамрети.

обамријети, обамрем свр. непрел. а. пасти у дубоку несвестицу, не давати видљиве знакове живота. б. утрнути, укочити се, не реаговати на ударац, убод и сл. (о делу тела).

стање онога који је обамро, укоченост; мртвило.