Врста речи
Узвик
У активној верзији речника налази се 155 одредница означених као „Узвик“.
aa⁴4при обраћању, за дозивање, подстицање и сл. – А, мој брајко!аахавиди ах.аајза дозивање, запомагање или одазивање. – Ај, браћо, помагајте!аајојузвик за изражавање бола, жалости, чуђења и др.; уп. ајао(ј).аалелујаприпев радости у хришћанским молитвама и химнама.аалилујаалелуја.аалоузвик при успостављању телефонског разговора; уопште узвик при непосредном обраћању некоме: хеј, пази.ааменвиди амин.ааминзавршна реч у хришћанском и јеврејском богослужењу која значи 'нека тако буде', уистину.ааоза дивљење, чуђење и сл., ах. – Ао, дивне девојке.ааохвиди ао.аауфвиди ау. – Аух! Једва спасох главу.аухаавајза изражавање бола, патње, очаја, жаљења за нечим и сл.: јао.ббај-бајпоздрав при растанку (најчешће међу младима).ббапузвик којим се подражава потмуо звук при паду или ударцу; уп. буп.ббеза подражавање блејања овце, јањета. • ни ~ ништа, ни речи (не знати, не рећи).ббиривиди бир.ббла-блаза подражавање брбљања, наглваждања, необавезног ћаскања.бблаго3за изражавање задовољства, радости, среће. • ~ мени (мајци, баки, деди и сл.) нар. узречица за ублажавање наредбе, исказа (обично при умиривању, опомени, прекору и сл.).ббреза скретање пажње на оно што се каже а. у љутњи, уз претњу и сл.: море, ама. – Не лажи, бре! Слушај, бре! Шта кажеш, бре? Бре, кад те ухватим, пребићу те. б. у чуђењу. – Бре, победи он све.ббуза подражавање букања (бикова, волова и сл.).ббубвиди буп.ццаказа подражавање звецкања нечега (нар. накита, дугмади, разбоја и сл.).ццапаза означавање наглих, брзих удараца нечим (нар. секиром).ццих(а)за подражавање гласа који се чује при кихању.ццик³3за подражавање цијука неких птица.ццика²2види цик³ (б).ццинза означавање звука звона и сл.ччук3за одонашање звука који се чује при лаком ударцу, куцању, куц. • чук по чук мало-помало.ццврза подражавање звука који се чује кад се усијан предмет урони у воду.ддавореј, ах, авај. – Давор, побро! Ој давори, слуге моје. Ој давори, ти Косово равно!даворидде2(обично с имп.) за подстицање, нуткање, наговарање и сл., ајде, дед(ер). – Де узми мало печења. Де још мало ракије. Де на ноге.ддеде(р)види де (1).дделавиди де (1).ђђихавиди ђи.ддрпза означавање угриза, грубог хватања, грабежа и сл.ее2за дозивање: еј. – Е, девојко, стани!ееху усхићењу, дивљењу, од одушевљењу, чуђењу и сл. – Ех, дивног призора. Ех, како је леп.еехеу изненађењу, чуђењу, дивљењу и сл. – Ехе! Шта сте то урадили.еехе-хеза изражавање доброг расположења и сл. – Ехе-хе, баш си ти неки шерет!еехејза дозивање или скретање пажње на нешто, еј. – Ехеј, пријатељу, пази!еејза дозивање, скретање пажње некоме, хеј. – Еј, Марко! Еј, пази, пашће ти књига.еејсза терање волова и др. стоке, ајс.ееурекаузвик радости при неком открићу, решењу и сл. (према Архимедовом узвику „пронашао сам" кад је пронашао хидростатички закон).ффикза одонашање, подражавање звука који се чује при наглом, брзом сечењу, одсецању. – Узе сабљу па фик – одсече му главу.ФФУ.ффујузвик којим се изражава презирање, одвратност, гађење и сл. – Фуј, како је то одвратно. Фуј, што је неукусно. Фуј, срам вас било.ггаза подражавање, опонашање гласова неких птица (гусака, гавранова, врана и сл.).ггили-гилиречи којима се прати голицање малог детета.гглеза изражавање изненађења, чуђења: види, гледај. – Гле, како пада киша! Гле ти њега! Гле сад ово!