меки, палатални сонант, при чијем изговору предњи део језика додирује алвеоле и предње тврдо непце, а врхом језика се опире о доње секутиће.
Лексикографски атлас
Речник српског језика
Значења, облици, порекло и употреба речи на једном месту.
траг прљавштине или нечег другог на некој основи, површини, забрљано, замазано место на нечему, мрља.
који услед слузаве, влажне, клизаве површине полако клизи, измиче из руку (кад се држи, хвата). – Сом је ~.
особина оногa што је љигаво, оногa који је љигав, слузавост; лепљивост; клизавост.
жбун сродан пазарену, распрострањен по кршевитом земљишту, са лишћем непријатног мириса, Rhamnus fallax, из ф. Rhamnaceae.
а. пасти ударивши јако, снажно о земљу, под или нешто друго, треснути. б. не завршити, изгубити школску годину; пасти на испиту (у школи, на факултету).
узвик који се тихо певуши кад се љуља и успављује мало дете, којим се прати љуљушкање малог детета.
љупка, -о (комп. љупкији) а. који својим изгледом, појавом, складом или некако друкчије делује пријатно, мило, дражесно, симпатично: ~ лице, ~ особа, ~ држање, ~ осмех. б. фиг. који собом изазива пријатне, лепе утиске, пријатна, лепа, угодна осећања; складан, милозвучан: љупке боје; ~ мелодија.
Истражите по теми