Речник српског језика

Љ) с непром. а. лингв. меки, палатални сонант, при чијем изговору предњи део језика додирује алвеоле и предње тврдо непце, а врхом језика се опире о доње секутиће. б. слово којим се обележава тај сонант: мало љ, курзивно љ, писано љ, штампано љ.

траг прљавштине или нечег другог на некој основи, површини, забрљано, замазано место на нечему, мрља.

в. ле-.

се), -ам (се) несвр. блистати (се), сијати (се); одсјајивати, одблескивати, блескати.

који се љеска, блиста, сјаји, одсијава, блескав.

в. летњи.

в. летњиковац.

лепава, слузава материја, ткиво и др.

који услед слузаве, влажне, клизаве површине полако клизи, измиче из руку (кад се држи, хвата). – Сом је ~. б. фиг. који нема чврст карактер, који лако мења своје убеђење, назоре, погледе, ставове, бескарактеран, недостојанствен (о човеку); у којем се огледају, који одаје такве особине (нпр. држање и сл.).

онај који лако мења своје убеђење, назоре, погледе, ставове, онај који је љигав, бескарактеран, недостојанствен; уп. бескичмењак (2).

слузаво; клизаво; лепљиво.

особина оногa што је љигаво, оногa који је љигав, слузавост; лепљивост; клизавост.

жбун сродан пазарену, распрострањен по кршевитом земљишту, са лишћем непријатног мириса, Rhamnus fallax, из ф. Rhamnaceae.

слепи миш (под миш) б. у мн.: подред љиљака (1а), слепих мишева, Megachiroptera (у јд.: сисар из тога подреда).

украсна зељаста биљка Lilium, L. candidum из ф. Liliaceae, мирисног цвета, крин.

који припада љиљану; који се односи на љиљан, љиљански: ~ цвет; ~ белина.

који се односи на љиљан (који је као љиљан, који је боје љиљана и сл.).

љос) узв. узвик за подражавање звука који се чује при снажном и наглом паду, удару о земљу, под и сл.

вишегодишња зељаста биљка Physalis alkekengi из ф. Solanaceae, која расте по шумама, крај путева, као коров по баштама и др. местима.

а. пасти ударивши јако, снажно о земљу, под или нешто друго, треснути. б. не завршити, изгубити школску годину; пасти на испиту (у школи, на факултету).

поновљено више пута и различито наглашено) узвик који се тихо певуши кад се љуља и успављује мало дете, којим се прати љуљушкање малог детета.

обично у нар. песми и ранијим књиж. делима) а. супруга, жена; вереница, заручница. б. драга, вољена женска особа, драгана.

љупка, -о (комп. љупкији) а. који својим изгледом, појавом, складом или некако друкчије делује пријатно, мило, дражесно, симпатично: ~ лице, ~ особа, ~ држање, ~ осмех. б. фиг. који собом изазива пријатне, лепе утиске, пријатна, лепа, угодна осећања; складан, милозвучан: љупке боје; ~ мелодија.

често или све редом љубити, измакати.