Речник српског језика

сливени сугласник, африката сложена од елемената праскавог сугласника „т" и струјног „ш". б. слово којим се обележава тај сугласник: велико Ч, мало ч, курзивно ч.

! м непром. (испред личног имена) скраћ. арх. чича; ча-Марко.

и ча упитно-односна заменица за ствари у чакавском дијалекту, која одговара штокавском „што".

чаброви) тур. дрвена посуда проширена при дну са две ушице при врху. * отићи у ~, наћи се у чабру и сл. жарг. наћи се у тешком положају, у шкрипцу, у невољи (нпр. о предузећу).

који се односи на чабар, који припада чабру: чабрене уши.

и чабрењак м мотка помоћу које се носи чабар.

и чабрић, -ића м дем. од чабар.

мањи чабар: ~ за сир.

врста дажбине у вину коју су сељаци кметови давали властелину, виноградарина.

чабрирам свр. жарг. лоше проћи, пропасти, настрадати.

врста латинскоамеричког плеса у четворочетвртинском такту.

танко дрвце за уклањање остатака хране између зуба.

чепркајући по нечему вадити, извлачити нешто: ~ нос, ~ уво, ~ зубе.

се), -им (се) несвр. [гл. им. чађење с] в. чађавити (се); уп. чађити (се).

чађу и чађи) (чађа (инстр. чађом)) црни прах угљеника који настаје при непотпуном сагоревању органских једињења, лебдећи у ваздуху и талажећи се по предметима, гар: мрља од чађи, запрљан од чађи, наслаге чађи.

обично одр.) који потиче од чађи, који је од чађи: ~ превлака.

колиба, соба и сл. поцрнела од чађи.

помало чађав; мрк као чађ, чађав, гарав: ~ птица, ~ боја.

прекривен чађу, пун чађи, упрљан, умрљан чађу, гарав: чађави зид, ~ слика, ~ лице, чађаве руке.

онај који је упрљан чађи.

женска особа упрљана чађу. б. (обично у атрибутској служби) пеј. стара пушка испрљана чађу: пушка ~. в. в. чађара (1).

чинити чађавим, прекривати или пунити чађу, прљати чађу. – Дим је чађавио зидове.

пуно чађи, гараво: ~ запрљано.

особина онога што је чађаво, гаравост.