Речник српског језика

звучни уснено-зубни сугласник (сонант).

начин дозивања животиња, вабљење, мамљење.

вапца м а. лов. птица која служи као мамац за намамљивање других птица. б. фиг. оно што примамљује, мамац, мека.

вапка м лов. в. вабило (1).

направа за вабљење животиња, дивљачи.

мамити, примамљивати животиње нарочитим узвицима, речима или неким вабилом, мамцем: ~ кокошке, ~ овце.

зовнути (животињу) вабом.

направа којом се ваде чепови, запушачи из грлића боце.

извлачити, износити, узимати (из нечега): ~ нож из корица, ~ ствари из ормара, ~ мед из кошнице.

сазвежђе (седмо по реду) у зодијаку.

справа за мерење тежине: кућна ~, децимална ~.

и вагабунда м и ж (мн. ж) лат. пеј. скитница, протува, пробисвет.

који се односи на вагабунде, скитнички: ~ живот.

на вагабундски начин, скитнички: живети ~.

од вагати (се).

усек од колских точкова у расквашеном путу; точковима угрт колски пут, коловоз.

мерити вагом тежину нечега.

канал који води од спољног дела женског полног органа до материце, родница, усмина.

који се односи на вагину: ~ секрет.

измерити тежину вагом; ~ жито.

шинско возило, железничка или трамвајска кола за путнички или теретни саобраћај: путнички ~, теретни ~.

од вагон.

мали вагон за транспорт материјала (грађевинског, руде и др.).

који се односи на вагон: ~ прозор, ~ точак.