Порекло речи
Мађарско порекло
У активној верзији речника налази се 49 одредница означених као „Мађарско порекло“.
ааковмера за течност (око 50 литара).-овааарњевикров од асура, платна или прућа на сељачким или војничким колима: кола с арњевима.-евааатилакратки мушки дршчац украшен гајтанима (некада део мађарске народне ношње).ббадањвелики шупаљ трупац, клада кроз коју тече вода и пада на воденички точак.-дњаббирошпољопривредни најамни радник који живи на имању свог газде.ббуцмасткоји је пуних округлих образа; пуначак, подебео: ~ девојчица; ~ лице.-а · -оббуцовназив за неке врсте слатководних костљориба из пор. Cyprinidae.ббуђеларновчаник. • познавати као свој ~ добро, одлично познавати.-араччакљадрвена мотка са гвозденом куком на крају којом се привлаче чамци или се нешто вади из воде.ччардагостионица на друму изван насеља у којој одседају путници.ччатрњаископана и озидана јама за скупљање кишнице, цистерна.ччезелака путничка запрежна кола на два точка, лаки фијакер: возити се у чезама.цципелаобично у мн.) врста обуће која покрива стопало, обично од коже: плитке ципеле, дубоке ципеле, мушкеддингл-данглзвецкање, звечкава играчка; цинц.-ађђилкошобестан и разметљив млад човек, гиздавац, кицош, разметљивац.ђђумбирбиљка Zingiber officinale из ф. Zingiberaceae са ароматичним, кореном који се употребљава као зачин и лек, исиот.-ираддобошшупаљ ваљак са основама од разапете коже по којој се удара, бубањ.ддромбуљапримитивни народни музички инструмент који се састоји од мањег металног поткови-частог оквира и челичне обруће, језичка који се држи у зубима а слободни крај се трза прстом и трепери производећи звук.ддуња²2покривач испуњен перјем, перина.ффићфирићветропираст, лакомислен младић, ветрогоња; гиздавац, кицош.-ићаффилирситан аустро-угарски новац.-ираффруладувачки народни инструмент, усна свирала од дрвета (обично од базовине) са шест рупица: свирати у фрулу, пастирска ~.ггемв. несит.ггомбарег. украсна кићанка од вуне или конца.ккецељадео (обично женске) одеће који се ставља спреда или преко друге одеће као заштита од прљања, прегача.ккесегаслатководна риба Abramis ballerus.ккортешполитички агитатор плаћен да ради за неку странку или политичара.ккрманошв. крмар.ммајурпољско имање изван села с кућом за становање и економским зградама, салаш.ммамлазлудак, блесан, будала, тупавко; сметењак, неспретњаковић, шепртља.ммередовмала рибарска мрежа затегнута око обруча учвршћеног на дршци (или непосредно привезана за ракљасту дршку), којом се обично прихвата или преноси риба.-дваммеровстаринска запреминска мера за зрнасту храну (жито и др.).-ова (јек. и мјеров · -оваооријашдив, горостас.-ашаппајташи разг. другар, пријатељ, ортак.-ашаппандурсеоски полицијски стражар.-ураппарлогзапуштен виноград; пусто, необрађено земљиште.ппрофирцатиприхватити, причврстити шијући, прошити.-амппунђасмотуљак, сплет косе на глави.ррагастовдрвени или метални оквир врата или прозора.-оварројтаукрасна реса, кићанка.ссараобично у мн.) горњи део чизме (од чланка до колена).шшаргарепаи агр. двогодишња, ређе једногодишња зељаста биљка Daucus carota из ф. штитара; подврста те биљке D. c. hortensis која се гаји због вретенастог, обично црвеножућкастог, корена богатог каротином, мрква; задебљали вретенасти коренови (или појединачан корен) те биљке који служе за исхрану, мрква.шшпаннастојник, надзорник над кметовима у феудално доба; чиновник на феудалном имању.ввагашусек од колских точкова у расквашеном путу; точковима угрт колски пут, коловоз.-ашавваловдрвено или камено корито за храњење и појење домаћих животиња, обично свиња.-оваввармеђажупанија.ввашарскуп великог броја продаваца и купаца у неком месту (обично у вароши(ца)ма), који се одржава повремено, у одређене дане у години, ради трговања, сајам.ввењачетинарски жбун или дрво Juniperus communis из ф. Cupressaceae, чији се округли тамноплави плод употребљава у лекарству и за прављење ракије клековаче, клека; плод те биљке.ввижлаврста ловачког пса птичара или гонича Canis hungarialis; женка тога пса.