Речник српског језика

безвучни струјни пискави сугласник; слово којим се обележава тај сугласник: велико С, мало с, курзивно с.

.О.С. међународни знак којим брод или авион или разне експедиције позивају у помоћ кад се налазе у животној опасности.

одвојити од нечега: садерати, здерати, згулити, сљуштити, с(а)прати.

означава отицање, одвајање а. (уз гл. кретања) од неког места (узвишеног, неке површине, отвореног простора, водене површине, места на води и сл.): ићи са планине, са поља, са мора, са куле. б. од врха, од краја нечега, од каквог отвора: с врха се протезати, с краја почети. в. од реке, чесме и сл. извесне количине воде: пити воду с бунара, с чесме, доносити воду с извора. г. материјал, градиво као извор одакле се нешто преноси: превести песму са енглеског језика. д. од места у коме се нешто врши, у коме неко живи, налази се или одакле је пореклом; горштаци са планине, познаник са Жабљака. – Београд се налази с десне стране Саве. ђ. од једне тачке, места, положаја према коме се одређује размак, растојање од: с краја на крај, с главе до репа. е. од каквог друштвеног положаја, дужности, посла и сл. свргнути с престола, вратити се с посла, доћи с пута. ж. од места вршења неке радње: посматрати небо с торња, продавати робу с брода.

рано јутро, зора.

у сабах, рано ујутро, зором; ~ банути.

сабесједница ж женска особа сабеседник.

сабесједник м онај који с неким беседи, саговорник.

алат за сабијање.

према сабити (се).

својство, стање онога што је сабијено: ~ простора, ~ светине.

сабирање, скупљање; набирање: ~ јесењег рода; ~ обрва.

онај који сабира, скупљач; сакупљач, колекционар: ~ народних песама; ~ биља.

женска особа сабирач.

који се односи на сабираче: ~ посао.

оно што се сабира; број који се сабира.

место где се нешто скупља, прикупља, сабира.

од сабирати (се).

према сабрати (се).

који служи за сабирање, који је у вези са сабирањем; ~ центар, ~ логор, ~ акција, ~ сочиво.

притискујући набити, збити: ~ у торбу, ~ туршију у теглу.

на сабластан начин, као сабласт: ~ се вукао мрак, ~ изгледати.

особина онога што је сабласно; ~ шуме, ~ гробља ноћу.

привиђење, приказа, утвара. — Куће у магли изгледају као сабласти. У мраку дрвеће постаје права сабласт.