Речник српског језика

алвеоларни, ликвидни сугласник (сонант). б. слово којим се обележава тај сонант: велико Л, мало л, курзивно л, писано л, штампано л.

шести тон солмизације, који одговара тону „а" це-дур лествице.

слабо везан, неучвршћен: ~ веза, ~ чвор. б. непритегнут; незатегнут; опуштен: ~ каиш, ~ конопац; лабави мишићи. в. млитав, опромбољен: лабави образи. г. који је изгубио еластичност, који лако попушта под притиском, тежином: лабави федери.

а. чинити лабав(иј)им; опуштати. б. фиг. смањивати одлучност, чврстину, ефикасност (нечега), слабити: ~ вољу.

на лабав начин, недовољно притежући, слабо, овлаш: ~ везати.

-ошћу) особина и стање онога што је лабаво, онога који је лабав.

уснени, лабијални сугласник („б", „в", „м", „п", „ф").

обично одр.) који се односи на усне као говорни орган, који се артикулише уснама, уснени: ~ изговор, ~ сонант, ~ сугласник.

приближавање, одн. заокруживање усана при артикулацији, изговору неког гласа, уснени изговор.

в. уснатице.

-ошћу) особина и стање онога што је лабилно, онога који је лабилан, нестабилан.

в. лавиринт(-).

стручно-технички сарадник у лабораторији.

лаборантица) ж женска особа лаборант.

просторија опремљена одговарајућим уређајима за научно-истраживачки рад, испитивање материјала и сл.; одељење, одсек за специјализоване техничке и истраживачке послове (нпр. у здравственим установама).

и лабораторијски, -а, -о који се односи на лабораторију, који је урађен у лабораторији: ~ прибор; ~ налаз.

и лабораторијски прил. на лабораторијски начин, анализом у лабораторији: ~ обрадити.

мин. полудраги камен (према полуострву Лабрадору).

и лабрња ж итал. њушка, губица; усна, уста (у пеј. значењу).

птица северних предела из реда пловуша, сродна гуски, дугог врата, белог перја Cygnus; уопште птица из пор. Cygninae: бели ~ (питоми ~, црвенокљуни ~, ~ грбац) Cygnus olor; жутокљуни (дивљи) ~ (~ певач) C. cygnus и др.

сличан лабуду (обично бео као лабуд).

као лабуд; као код лабуда: ~ повијен врат.

и хип. од лабуд; лабудов птић.

женка лабуда.