а. чинити лабав(иј)им; опуштати. б. фиг. смањивати одлучност, чврстину, ефикасност (нечега), слабити: ~ вољу.

а. постајати лабав; млитавити. б. фиг. губити енергичност, одлучност, попуштати (о човеку). в. постајати нестабилан, колебљив (о тржишту); губити вредност (о новцу). ■ ~ се в. лабавити (2).