Значење и употреба
Како се реч користи
1.
лична заменица за
2.
л. јд. 2. (у дат. енкл. јд. у дативу интересовања (етичком дативу). – Он ти је добро. б. у заклетви. – Иди, вере ти! в. замењује присвојну заменицу: твој, твоја, твоје. – Хоћу да будем у мислима ти.
Он ти је добро
Иди, вере ти! в
Хоћу да будем у мислима ти
Напомене
Генитив: и ак. тебе (тебе), енкл. те; дат. теби (теби), енкл. ти; инстр. тобом
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.