који припада заједници лица чији је члан говорно лице, који је власништво те заједнице; који се односи на ту заједницу, који се тиче те заједнице; који потиче од те заједнице; који чини ту заједницу и сл.: ~ кућа; ~ сиротиња; ~ породица. б. који се односи на крај, земљу, средину и сл. којој припада заједница лица чији члан говори: ~ држава, ~ језик, ~ култура, ~ народ, наши људи. в. који је из краја, земље у којој живи заједница лица чији члан говори; уп домаћи: ~ (домаће) говече, обични ~ зец. г. који припада партији, странци, организацији и сл. којој припада и заједница лица чији члан говори, који се односи на ту заједницу: ~ ствар, ~ човек. д. који се односи на исту веру којој припада и заједница лица чији члан говори: за ~ Божић, ~ црква. ђ. који је у родбинским, сродничким или блиским, пријатељским, комшијским и сл. односима са заједницом лица чији члан говори.

често уз енкл. облик датива зам. „ти") уз именицу која означава лице о којем се нешто износи, као стилско обележје непосредности у говору, излагању. – Кад је запуцало, наш ти Марко побегне. б. о којем је било речи раније, дотични: вратимо се нашем проблему.

Кад је запуцало, наш ти Марко побегне