Значење и употреба
Како се реч користи
1.
лична заменица за прво лице једнине. – Пустио бих ја њега, али неће он мене.
Пустио бих ја њега, али неће он мене
2.
(у енкл. дат.) а. у значењу: мој, моја, моје: ја и брат ми. б. у заклетви; уз име појма којим се заклиње. – Очију ми! Душе ми! в. изражава блискост, присност, симпатију. — Не бој ми се.
Очију ми! Душе ми! в
Не бој ми се
3.
(у им. служби) свесни део човековог бића, личност, индивидуалност: развијати своје ја.
Напомене
Генитив: и ак. мене (мене), енкл. ме; дат. мени (мени), енкл. ми; инстр. са мном и сл. или мноме
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.