Значење и употреба
Како се реч користи
1.
претпостављање форме, облика садржају и суштини, придавање пресудног значаја форми (у оцењивању, тумачењу и сл.); ситничаво придржавање устаљених форми (у неком послу).
2.
идеалистичко учење по коме се целокупно сазнање изводи из облика и закона мишљења уз негирање важности садржаја, одн. материјалног елемента. в. смер, правац у књижевности и уметности уопште који придаје велики значај уметничкој форми и стилским елементима на штету садржаја и идејности.