Значење и употреба
Како се реч користи
1.
у идеалистичкој филозофији, појам савршенства свега што постоји, а што се не налази у искуству, праузрок ствари.
2.
представа која се о нечем ствара на основу властитог опажања.
3.
изненадна мисао, замисао као решење, жеља, намера, план и сл.
4.а.
главна замисао која чини основицу дела, концепција.
4.б.
гледиште, схватање, назор; учење, теорија. • фикс-идеја, фиксна ~ мисао на нешто, намера, жеља која некога стално опседа, обузима, прогони, мучи.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.