Значење и употреба
Како се реч користи
психички, духовни процес, ток или акт мишљења; способност мишљења; мишљење, размишљање.
резултат мишљења, размишљања, идеја; сазнање: генијална ~, мрачне мисли. – У њој је сазрела мисао да је отац невин.
У њој је сазрела мисао да је отац невин
убеђење, уверење, схватање. – Он ни срцем ни мишљу није атеиста.
Он ни срцем ни мишљу није атеиста
(о некоме, нечему) одређено мишљење, суд, став.
оно што је замишљено да се спроведе у живот, оно што се жели остварити; замисао, идеја.
идеја, одн. скуп идеја, замисли за остварење неког плана, за спровођење неког програма (обично политичко): народна ~ о ослобођењу и уједињењу нашег народа.
скуп идеја, схватања, мишљења карактеристичних за поједине епохе, народе, друштвене средине, покрете и сл.; појединачна таква идеја, замисао, мишљење; учење, идеологија: хеленска, римска и јеврејска ~; буржоаска ~, социјалистичка ~. в. скуп резултата, достигнућа у некој духовној делатности: изучавање Ајнштајнове мисли, научна ~.
оно о чему неко мисли, оно што некога заокупља, предмет мишљења, размишљања. – Ти си моја једина мисао.
Ти си моја једина мисао
основна идеја, замисао, концепција, тема уметничког дела (најчешће књижевног).
представа о нечему, слика, идеја: погрешна (тачна) ~ о некоме (нечему).
ритамска, хармонијска целина музичког текста, израза, музичка реченица.
помисао на нешто, идеја о нечему. – Мучила га је мисао да ће је једнога дана изгубити.
Мучила га је мисао да ће је једнога дана изгубити
памет, ум; памћење, сећање: пролазити у мислима све прошле године. • заветна ~ замисао, идеја чије се остварење, спровођење оставља, одн. прима у наслеђе као аманет; уопште замисао, идеја чијем се остварењу придаје велики значај. задња ~ скривена зла, рђава намера. ~ водиља руководно начело, главна идеја, смерница. црне (тешке и сл.) мисли мучно размишљање, мрачно, тмурно расположење. • бавити се, носити се мишљу имати намеру да се нешто уради, спроведе, намеравати. доћи на мисао смислити нешто, донети одлуку, одлучити. задубити се (задубљивати се), удубити се (удубљивати се), (у)тонути и сл. у мисли упустити се (упуштати се) у размишљање, дубоко се замислити (замишљати). изменити, (из)мењ(ив)ати, разменити, размењивати мисли (с неким) разменити, размењивати мишљење, идеје, (по)разговарати, (про)дискутовати (с неким). пребирати (преметати, претурати и сл.) мисли интензивно размишљати о нечему, удубљивати се у размишљање. приб(и)рати (прикупити, прикупљати и сл.) (своје) мисли средити се, сређивати се, приб(и)рати се. синула ми је ~ (кроз главу) схватио сам ((до)сетио сам се; помислио сам.
Напомене
Инструментал: мишљу (мисли); ген. мн. мисли
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.