Одредница

мисаон

-а-о
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

који мисли, способан да мисли, размишља; склон размишљању; (раз)уман, паметан (о човеку, о људима, о одређеном типу људи).

1.б.

који одражава способност размишљања, склоност размишљању, мисаоност; паметан, (оштро)уман; ~ чело; ~ израз лица.

2.

(одр.) а. који се односи на мисао, мисли, на размишљање: ~ дубина (народне поезије), ~ снага Његошевог генија, способан за сложене мисаоне радње (мозак) и сл. б. књиж. који се одликује мислима, размишљањем, о човековој судбини, о животу, смрти и сл., рефлексиван: ~ лирика, ~ песма, ~ поезија. в. који се односи на духовну, интелектуалну активност, интелектуални, духовни: мисаоне вежбе, ~ живот, ~ рад.

3.

који је производ мишљења, који се заснива на мишљењу; апстрактан; замишљен: мисаона представа; мисаони процес; мисаони експеримент.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.