место завршетка кретања или простирања, протезања у непосредној близини, одн. у сфери, области онога уз чије име предлог стоји: доћи до куће, протезати се до мора, отићи до факултета, попети се до врха (до на врх). б. положај, место у близини онога чије име стоји у ген.: крај, поред, уз: седети до прозора, парк до школе, коњ до коња. в. (често у устаљеним фразама) степен, меру до које је извршена глаголска радња, одн. интензитет вршења радње: дотерати до ропства, разљутити до беснила, знати до ситница, познавати до у танчине, уживати до миле воље, дотерати до просјачког штапа, испити до капи.

време свршетка раније започете глаголске радње, одн. време докад нешто траје: радити од јутра до мрака, трајати до касно у ноћ, бдети све до иза поноћи. б. (и с акуз.) време за које ће се нешто догодити: за, у року од: стићи до који дан, појавити се до неког времена.