Значење и употреба
Како се реч користи
место завршетка кретања или простирања, протезања у непосредној близини, одн. у сфери, области онога уз чије име предлог стоји: доћи до куће, протезати се до мора, отићи до факултета, попети се до врха (до на врх).
положај, место у близини онога чије име стоји у ген.: крај, поред, уз: седети до прозора, парк до школе, коњ до коња.
(често у устаљеним фразама) степен, меру до које је извршена глаголска радња, одн. интензитет вршења радње: дотерати до ропства, разљутити до беснила, знати до ситница, познавати до у танчине, уживати до миле воље, дотерати до просјачког штапа, испити до капи.
време свршетка раније започете глаголске радње, одн. време докад нешто траје: радити од јутра до мрака, трајати до касно у ноћ, бдети све до иза поноћи.
(и с акуз.) време за које ће се нешто догодити: за, у року од: стићи до који дан, појавити се до неког времена.
(у реченицама са лог. субјектом у дат. и глаголима бити или стајати) предмет интересовања, оно за што постоји интерес, воља, жеља. – Није му до песме.
Није му до песме
(са глаголима бити, стајати) појам од кога нешто зависи, који је узрок нечега. – Кривица није до нас.
Кривица није до нас
(у прил. служби) а. појам који се изузима: сем, изузев, једино. – Није се ништа чуло до шумора дрвећа. б. приближну меру: пет до шест дана, казна до 20 дана затвора, бројати до сто војника.
Није се ништа чуло до шумора дрвећа
Напомене
Средњи род: ген. ређе с неком предлошко-падежном везом или с прилогом
одређује
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.