а. поредбени, за изражавање различитости: но, од (са ген. уз компаратив придева и прилога, уз компаративно употребљени глагол „волети" и сл.). – Овај капут је лепши него онај. Боље је мудро ћутати него лудо говорити. Више воли да прича него да ради. друкчији ~ она, друкчије ~ некад. б. повезује зависну реченицу са главном исказујући различито време вршења радње у њима: но, неголи (обично у спрези: пре ~ (што)). – Пре него што је донео одлуку, добро је размислио. в. супротни, иза негираног или одричног исказа а испред реченице која је по смислу супротна претходној: већ; у вези са „не само" у претходној реченици означава истосмерност: већ, (и). – Није ишао на утакмицу, него је радио цео дан. Он је не само поправио дисциплину у колективу него и повећао плату радницима. г. искључни, кад се нешто изузима од одрицања: осим, изузев. – Не идем на село него кад посећујем мајку.

Овај капут је лепши него онај

Пре него што је донео одлуку, добро је размислио

Није ишао на утакмицу, него је радио цео дан

Не идем на село него кад посећујем мајку

а. за прекидање претходног казивања и прелажење на другу мисао, тему и сл. – Они нас чекају на договореном месту. Него, хтео сам нешто да те питам. б. за појачавање тврђења или за исказивање несумњиво потврђеног одговора: свакако, наравно. – Јесте ли успели; – Него! • ~ како, ~ шта дакако, свакако, дабоме, разуме се (при истицању одлучности, категоричности). није ~ разг. таман посла, којешта (при одбијању с негодовањем и сл.).

Они нас чекају на договореном месту

Јесте ли успели

Него! • ~ како, ~ шта дакако, свакако, дабоме, разуме се (при истицању одлучности, категоричности)