за показивање некога или нечега што се налази у близини саговорника, за указивање на нешто што је уочено у близини саговорника. – Ето ти ципела, обуј се! Ето долазе ти гости. Ето долећу ласте.

Ето ти ципела, обуј се! Ето долазе ти гости

казује да се неко или нешто појављује, долази однекуд, обично изненада. – Ми таман сели, кад ето ти њега.

Ми таман сели, кад ето ти њега

показује да се некоме нешто даје, нуди. – Ево теби јабуке, а њему ето крушке.

Ево теби јабуке, а њему ето крушке

за истицање онога о чему се говори, при свођењу, резимирању онога што је претходно речено и сл.: дакле, према томе, како се види; заиста, баш. – Ето, тако они њега преваре. Ето видиш, није требало да идемо. Да је он напустио жену и децу, ето то ми не иде у главу.

Ето, тако они њега преваре

у недоумици, колебању, резигнацији и сл. – Како си? Ето, добро. • ~ на, ~ ти (га) на и сл. разг. у чуђењу, изненађењу и сл.

Како си? Ето, добро