саставни везник којим се, обично поновљеним или у корелацији са „ни", пориче постојање, оствареност, остварљивост онога што значи предикат или део предиката на који се односи. – Нити чује, нити добро види. Нити се сунчао, нити се купао.

Нити чује, нити добро види

ни; чак ни; чак и: не просути нити једне капи.