а. (поновљено више пута) 1) оном. за подражавање кикотања, гласног смејања. – Ха, ха, ха! кикотала се она. 2) за изражавање злурадости, осветољубивости. – Ха, ха! баш ми је мило што сте изгубили. б. за изражавање одушевљења, разадраганости: браво, тако! – Ха, дивно, победио си. в. за изражавање изненађења: гле. – Ха, ево и Марка. Ха, ти си. г. за изражавање двоумљења, недоумице, неверице и сл. – Ха, хоће ли бити баш тако? Ха... како се узме. д. за подстицање и у молби; хајде, дела, дедер. – Ха, помози боже! Ха, девојко, ха, само напред.

Ха, ха, ха! кикотала се она

Ха, ха! баш ми је мило што сте изгубили

Ха, дивно, победио си

Ха, ево и Марка

Ха, хоће ли бити баш тако? Ха

Ха, помози боже! Ха, девојко, ха, само напред

за питање: је ли? – Па како сте путовали, ха?

Па како сте путовали, ха?