Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
(често у служби узвика) за показивање некога или нечега што није у непосредној близини саговорника, што се указује, појављује; гле. – Ено сватова! Ено школе. Ено иде воз.
Ено сватова! Ено школе
1.б.
за нуђење, давање. – Ено му две јабуке.
Ено му две јабуке
1.в.
за скретање пажње на некога или нешто о чему се прича а што није присутно. – Ено и сад у Трсту дивне православне цркве.
Ено и сад у Трсту дивне православне цркве
2.
у причању за истицање својих речи или за скретање слушаочеве пажње. – Ено, оном човеку лани украли кола. • ~ (ти) га сад (на) разг. израз изненађења, неверице поводом саговорникових речи.
Ено, оном човеку лани украли кола
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.