временски а. за означавање истовремености радње зависне реченице са радњом главне (уз несвр. глаголе). – Док сам чекала воз, прочитала сам целе новине. Док је света, биће и неправде. б. (с негацијом, уз свр. глаголе) 1) за означавање да до (из)вршења радње у главној реченици долази тек кад се изврши радња у зависној реченици, која је и услов (из)вршења радње у главној реченици. – Никад не легне док не научи све лекције. 2) за означавање да ће се радња главне реченице вршити пре радње зависне реченице, одн. све до њеног извршења. – Копаћемо док не падне мрак. в. чим, тек што. – Док проговори, знам одакле је. г. (у нар. песмама и приповедању, обично појачано са: ево, ето) за означавање да нека нова, изненадна радња или ситуација у зависној реченици долази одмах после извршења радње у главној: кад. – Седимо ми за вечером док ево ти хрупи полицајац на врата.

Док сам чекала воз, прочитала сам целе новине

Никад не легне док не научи све лекције

Копаћемо док не падне мрак

Док проговори, знам одакле је

Седимо ми за вечером док ево ти хрупи полицајац на врата

супротни, за означавање различитости или супротности двеју радњи или особина. – Она је била пакосна и зла, док јој је мајка била сушта доброта.

Она је била пакосна и зла, док јој је мајка била сушта доброта

узрочни, за означавање да је оно што се казује у зависној реченици образложење, оправдање и узрок смисла главне реченице: с обзиром на то да, пошто. – Сигурно се наљутио док је тако брзо отишао.

Сигурно се наљутио док је тако брзо отишао

последични (обично уз одрични облик перфекта) за означавање да је претња изнесена у зависној реченици могућна последица вршења радње у главној реченици: иначе (ће). – Ћути док те нисам ударио.

Ћути док те нисам ударио