у зависним реченицама. а. у намерним; да. – Дао сам му нешто новаца нека му се нађе. б. у погодбеним; ако, ако само. – Нека се извини, све ћемо му опростити. в. у допусним: иако. – Нека сам млад и неискусан, познајем ја то веома добро. II. речца за исказивање а. заповести, жеље. – Нека дођу. б. благосиљања, клетве. – Нека ти је срећно! Нека га ђаво носи! в. (удвојено) претње, пребацивања, прекора: ако, ако. – Нека, нека! Вратићу ја њему дуг! Нека, нека! Њој си учинио услугу, а мени не можеш! г. мирења с нечим; не мари, није важно, ако. – Нису нам се одавно јавили. – Нека. д. благог одбијања: немој, не треба. – Да ти помогнем? – Нека, хвала. Сам ћу.

Дао сам му нешто новаца нека му се нађе

Нека се извини, све ћемо му опростити

Нека сам млад и неискусан, познајем ја то веома добро

Нека дођу

Нека ти је срећно! Нека га ђаво носи! в

Нека, нека! Вратићу ја њему дуг! Нека, нека! Њој си учинио услугу, а мени не можеш! г

Нису нам се одавно јавили

Нека

Да ти помогнем? – Нека, хвала