супротни а. за допуњавање претходног исказа нечим што је са њим у супротности или нечим што се не очекује: али. – И она је у њега гледала, ама га се није бојала. б. за ограничење значења претходног исказа. – Није лепа, ама је добра као хлеб.

И она је у њега гледала, ама га се није бојала

Није лепа, ама је добра као хлеб

за допуњавање и појачавање, истицање раније реченог. – Запевај штогод, ама лепо, старински. Признај ми све, ама баш све.

Запевај штогод, ама лепо, старински

у служби речце а. за истицање слагања, саглашавања са оним што је раније речено. – Ама, лепо каже наш народ да се без новца не може ни у цркву. б. за изражавање чуђења, изненађења, љутње, нестрпљења и сл. – Ама, одакле ти то знаш! Ама, шта имаш ти да се слажеш или не слажеш. Ама, људи, немојте журити! Ама, доста више!

Ама, лепо каже наш народ да се без новца не може ни у цркву

Ама, одакле ти то знаш! Ама, шта имаш ти да се слажеш или не слажеш

у прил. служби, за појачавање а. баш, управо. – У кући не беше ама никога. Чује добро ама и најтиши шапат. б. бар, барем, макар. – Ама да се једном сетио да ми понуди помоћ.

У кући не беше ама никога

Ама да се једном сетио да ми понуди помоћ