1. везује реченице и реченичне делове који изричу оно што се догодило после онога што је речено у главној реченици. а. у временској или просторној узастопности. – Прво је дошао он па она. б. по неком реду, важности, интензитету и сл. – Најпре се послужују гости па домаћи. в. у једноставном набрајању. – Посматра једну слику, па другу, па тако све редом.

Прво је дошао он па она

Најпре се послужују гости па домаћи

Посматра једну слику, па другу, па тако све редом

везује реченицу којом се изриче нешто што се не би очекивало из претходно реченог: а опет, ипак, и поред тога. – Много сам радио, па нисам ништа постигао.

Много сам радио, па нисам ништа постигао

везује реченицу којом се изриче оно што је последица претходно реченога. – Боле га ноге па једва хода.

Боле га ноге па једва хода

везује реченицу којом се казује да то што се њоме вели не утиче на претходно речено: макар, ма, чак и. – Неће да слуша па да се на главу поставиш. II. речца 1. а. појачава значење речи пред којом стоји: чак, штавише. – Нико га не воли па ни рођени отац. б. подстиче, подстрекава на нешто: деде(р), хајде. – Баш хоћеш да идеш, па иди. в. за појачање, наглашавање, истицање изражајности, сигурности, важности онога што се каже (обично у узвичним исказима или реченицама). – Да ли и ти мене волиш? Па наравно! г. (у самосталној употреби) с упитном интонацијом, кад се жели саговорник подстаћи да настави недовршену или непотпуну мисао: и?, и онда?, и даље? – Ја сам га нагрдио ... Па? Па шта је било онда? д. (самостално или у вези са другим речима) с ироничним нагласком или с ниподаштавањем у односу на саопштење саговорника: није важно, нема значаја. – Платио сам то скупо. Па шта (онда)? Ионако си пун пара. 2. а. изриче сумњу, неповерење (често с дозом ниподаштавања): као, тобоже. – И ти си ми па неки стручњак, немаш појма ни о чему. б. (често отегнуто: пааа) наглашава несигурност, страховање да ли ће нешто моћи да се оствари, постигне, да ли је нешто добро, да ли се нешто десило итд. – Да ли си положио испит? Пааа, не знам баш сигурно. в. (с дозом ироније, љутње) наглашава реч уносећи значење: баш, као, је л' да. – Ти немаш времена, а ја па, мислиш, имам.

Неће да слуша па да се на главу поставиш

Нико га не воли па ни рођени отац

Баш хоћеш да идеш, па иди

Да ли и ти мене волиш? Па наравно! г

Ја сам га нагрдио

Платио сам то скупо

И ти си ми па неки стручњак, немаш појма ни о чему

Да ли си положио испит? Пааа, не знам баш сигурно

Ти немаш времена, а ја па, мислиш, имам