Значење и употреба
Како се реч користи
1. између саставних напоредних реченица указује а. на узрочно-последичну везу оног што је у њима изложено: па. – Бацила се на побожност, те су је сматрали светицом. б. да се другом реченицом износи намера радње исказане првом реченицом. – Познаници ће долазити те ми честитати. в. служи као спона између саставних реченица једносмерног значења: па, и. – Поседали укућани те разговарају. г. (обично у елиптичним реченицама) казује закључак: дакле, према томе. – Свак ради за се, те и ја.
Бацила се на побожност, те су је сматрали светицом
Познаници ће долазити те ми честитати
Поседали укућани те разговарају
Свак ради за се, те и ја
између зависних и управних реченица а. указује на последичан однос зависне реченице према главној, која садржи неки корелатив (показни прилог, придев и сл.): да. – Толико сам и сам писмен те могу да прочитам. б. везује поредбене зависне реченице са главним истичући изузетну неједнакост, одн. неостварљивост оног што оне казују, због околности изнетих главном реченицом; а камоли, а некмоли. – Умиру генералице младе и зелене, те неће Симка. в. када се у зависној реченици износи нешто што проузрокује, условљава радњу или стање изнето у главној реченици: што. — Који ти је ђаво те се смије. г. спој иза глагола говорења, мишљења, осећања и сл. или иза неких других глагола непотпуног значења, одн. иза речи које захтевају ближу допуну, везујући их са исказном реченицом која их допуњује: да, што. – Она нагна Стевана те се ожени.
Толико сам и сам писмен те могу да прочитам
Умиру генералице младе и зелене, те неће Симка
Који ти је ђаво те се смије
Она нагна Стевана те се ожени
обично поновљено) у причању, за набрајање (најчешће по неком реду, важности и сл.). – У насловима све већа слова, те неки упитници, те узвичници. б. за везивање истих или сличних речи које се понављају, кад се истиче интензитет или трајност радње или нека друга околност: па. – Не дам, те не дам. II. речца а. у узвичним реченицама, уз упитно-односне заменице и прилоге, често у вези са прилогом „још" и везником „и", за појачавање, истицање смисла оног што се износи: још. – Да л је писмен? – Писмен, те како! б. за ближе одређивање или истицање оног што је већ исказано: баш, чак, и те како. – Крчма и крчмарица имаху велику снагу, те велику. в. у вези с речцом „ли", за појачавање исказа. — Бежи, угурсузе, те ли угурсузе један!
У насловима све већа слова, те неки упитници, те узвичници
Не дам, те не дам
Да л је писмен? – Писмен, те како! б
Крчма и крчмарица имаху велику снагу, те велику
Бежи, угурсузе, те ли угурсузе један!